Оснивачка седница Српског народног одбора одржана је на Светог Луку, последњег дана октобра 1918. године, у згради Српске православне црквене општине.
Ове године у Зрењанину је обежена 103. годишњица од оснивања Српског народног одбора – дело др Жупанског и његових истомишљеника временом добија све јачу историјску конотацију, свечаном литургијом у храму Успења Пресвете Богородице.
Полагањем венаца на спомен плочу у порти храма и на кући у којој је живео др Славко Жупански обележна је 103. годишњица од оснивања Српског народног одбора у Великом Бечкереку, којим је утиснут снажан печат националном бићу и вековним слободарским тежњама српског народа на територији Аустроугарске монархије.
Састављен од наших најумнијих суграђана тог времена, Српски народни одбор био је прво такво тело основано северно од Дунава, унутар тадашњих граница монархије, а имао је изузетну историјску улогу, не само у последњим данима Великог рата, већ и у оним догађајима који су потом уследили, све до присаједињења Војводине Краљевини Србији и стварања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, односно Краљевине Југославије. Наши славни суграђани нису желели да буду само пуки посматрачи епохалних историјских промена, већ су их сами стварали и били њихови непосредни учесници.
Одбор је имао и племениту мисију и одговорне задатке да мобилише све расположиве снаге за преузимање власти након окончања рата. На оснивачкој седници донета је и одлука о формирању Спрске народне гарде, која је потом одиграла кључну улогу у данима пред долазак српске ослободилачке војске.
Без оружаних сукоба и жртава, смена власти је организована на најбољи могући начин, а припадницима свих мањинских народа, који нису учествовали у оружаним сукобима, гарантована су сва права и омогућена заштита српске војске. Српски народни одбор, основан 31. октобра 1918. године, бројао је девет чланова: др Андрија Васић, др Славко Жупански, прота Жарко Стакић, поп Драгутин Мојић, Живко Терзин, Милан Ракић, Паја Ристић, Светозар Исаковић и Јефта Вуков. За председника је изабран Андрија Васић, за потпредседнике Славко Жупански и Живојин Терзин. За почасног председника изабран је стари вођа Срба, адвокат др Емил Гаврила, у то време интерниран у Мађарској. Већ 15. новембра за председника Одбора изабран је др Славко Жупански.
После ослобођења био је први велики жупан Торонталске жупаније, истакнути вођа српског покрета и један од најзнаменитијих наших суграђана и историјских личности, рођених, проживелих и сахрањених на овом тлу.
