Sezonska depresija… Kraj je leta stiže jesen približava se zima, a vi se osećate depresivno. Nemojte da se bojite niste jedini.
Stručnjaci su potvrdili da postoji povezanost između godišnjeg doba i vašeg raspoloženja.
Ali, pre nego što počnu zimski meseci, psihoterapeut Milica Mikić Grčkarac će pokušati da nam približi kako godišnja doba tačno utiču na naše raspoloženje i šta je to sezonski afektivni poremećaj.
Šta je to sezonska depresija ili sezonski afektivni poremećaj (SAD)?
Sezonska depresija ili sezonski afektivni poremećaj (SAD) je oblik depresije koji se javlja u isto vreme svake godine.
Obično u zimskim mesecima.
Sezonska depresija, može uticati na vaše raspoloženje, san, apetit i nivo energije.
Uzimajući danak u svim aspektima vašeg života, od vaših veza i društvenog života do posla, škole i vašeg osećaja sopstvene vrednosti.
Iako je ređi oblik depresije uzrokovan tokom letnjih meseci, SAD obično započinje u jesen ili zimu kada dani postaju kraći.
Pogađa oko 1% do 2% populacije, posebno žene i mlade ljude.
Koji su simptomi sezonske depresije?
Možda se osećate kao potpuno drugačija osoba od one koja ste leti: beznadežna, tužna, napeta ili pod stresom, bez interesovanja za druženje ili aktivnosti koje inače volite.
Ukoliko je tako, možda imate sezonski depresiju.
Medicinski stručnjaci su mnoge simptome SAD-a pripisali nedostatku sunčeve svetlosti.
To znači da čim noći postanu duže a dan kraći, što rezultira manjom količinom svetlosti, posebno kako se zima bude približavala, osobe će početi da ispoljavaju simptome SAD – a.
Simptomi sezonske depresije uključuju: loše raspoloženje, depresivnost, razdražljivost, osećaj bezvrednosti,umor, gubitak interesovanja ili zadovoljstvo u aktivnostima u kojima ste nekada uživali, poremećaj spavanja, apetita, seksualnih potreba, i žudnju za udobnošću.
Koja je razlika između depresije i sezonskog afektivnog poremećaja?
Ako se simptomi pojave otprilike u isto vreme svake godine, imaju uticaj na kvalitet vašeg života, poboljšaju ili pogoršavaju se sa promenom godišnjih doba, može da se posumnja na sezonski afektivni poremećaj.
Znaci i simptomi sezonskog afektivnog poremećaja isti su kao i kod depresije.
SAD se razlikuje od depresije remisijom simptoma u prolećnim i letnjim mesecima (ili zimi i jeseni u slučaju letnje SAD).
Kao i kod depresije, težina simptoma SAD može varirati od osobe do osobe – često u zavisnosti od genetske predispozicije i geografskog položaja.
Kada se obično javlja sezonska depresija?
Simptomi sezonskog afektivnog poremećaja obično počinju blago početkom jeseni.
Tokom najmračnijih dana zime se sve više pogoršavaju.
Od proleća ili početkom leta, simptomi se povlače dok ne budu u fazi remisije i ponovo se osećate normalno i zdravo.
Da bi se klinički dijagnostifikovao sezonski afektivni poremećaj, ovi cikliči simptomi se moraju imati dve ili više uzastopne godine.
Ali važno je naglasiti bez obzira na vreme ili trajanje simptoma, ako depresija utiče negativno na kvalitet života, vreme je da potražite pomoć.
Koji su uzroci sezonskog afektivnog poremećaja?
1. Iako su tačni uzroci sezonskog afektivnog poremećaja nejasni, većina teorija taj poremećaj pripisuje smanjenju dnevnog svetlosnog sata zimi.
Smatra se da kraći dani i smanjena izloženost sunčevoj svetlosti koja se javlja zimi ometaju telo:
2. Cirkardijalni ritmovi.
Unutrašnji sat ili ciklus spavanja i budnosti vašeg tela reaguje na promene između svetlosti i tame kako bi regulisao vaš san, raspoloženje i apetit.
Duže noći i kraći zimski dani mogu poremetiti vaš unutrašnji sat – zbog čega ćete se osećati bezvoljno, dezorijentisano i pospano u nezgodno vreme.
3. Proizvodnja melatonina.
Kada je mrak, mozak proizvodi hormon melatonin koji vam pomaže da spavate, a sunčeva svetlost tokom dana pokreće mozak da zaustavi proizvodnju melatonina, tako da se osećate sveže i odmorno.
Tokom kratkih dana i dugih zimskih noći, međutim, vaše telo može proizvesti previše melatonina, zbog čega se osećate pospano i sa malo energije.
4. Proizvodnja serotonina.
Smanjena sunčeva svetlost zime može smanjiti proizvodnju serotonina u vašem telu, neurotransmitera koji pomaže u regulaciji raspoloženja.
Deficit može dovesti do depresije i negativno uticati na vaš san, apetit, pamćenje i seksualnu želju.
Sezonske promene mogu pokrenuti promene raspoloženja kod nekih ljudi sa bipolarnim poremećajem.
Proleće i leto mogu pokrenuti simptome manije ili hipomanije, dok početak jeseni i zime mogu izazvati simptome depresije.
Iako simptomi depresije SAD-a i bipolarnog poremećaja mogu izgledati slično, postoje značajne razlike, posebno kada je reč o lečenju.
Kako ublažiti simptome sezonske depresije?
Postoje razne promene u načinu života koje mogu ublažiti simptome sezonske depresije .
1. Prvo, vežbanje. Lek za toliko bolesti, vežbanje ne samo da će vam poboljšati raspoloženje, već će vam pomoći da čvrsto spavate tokom noći.
Pokušajte da održavate umeren nivo fizičke aktivnosti tokom dana i redovno se krećite – to ne treba da bude previše opterećujuće, dovoljna je samo šetnja parkom.
2. Postoje određene mere koje možete preduzeti kako biste osigurali da smanjena količina dnevne svetlosti ima minimalan uticaj na vaše zdravlje.
Pobrinite se da tokom dana dobijete što više svetlosti, otvarajući sve zavese, izdvojite vreme za izlazak napolje.
Sa druge strane, nesanica može pogoršati simptome SAD-a, pa se pobrinite da vaša spavaća soba bude što mračnija tokom noći.
3. Kao i kod mnogih mentalnih problema, komunikacija je ključna.
Kako dođe zima, neki ljudi će se osećati umorno i manje motivisani da ostanu aktivni i uključeni u društvene aktivnosti.
Ali odolite nagonu da se zatvorite od svojih najbližih.
Izolacija će samo povećati osećaj očaja koji donosi SAD i zaista nema ograničenja za kvalitetno vreme sa vašim najbližim prijateljima. Plus, razgovor sa ljudima uvek pomaže.
4. Promena načina ishrane takođe može doneti rezultate.
Jer, iako je veliko iskušenje da se najedete testenine i kolačića, savetuje se da se držite dalje ugljenih hidrata i fokusirate na sveže voće i povrće, proteine i hranu bogatu omega 3.
Ugljeni hidrati i šećeri uzrokuju skok nivoa šećera u krvi – a pad koji sledi može uticati i na vaše raspoloženje.
Dakle, ako primetite da se vaše raspoloženje drastično menja sa promenom godišnjeg doba, pripazite na ishranu, pokušajte da vežbate, izbegavajte iskušenje da ostanete zatvoreni i umesto toga izađite i družite se.
Vidite, jesen može uticati na vaše raspoloženje, ali možete mnogo toga učiniti.
Međutim, ako vam je naročito teško da upravljate simptomima, uvek posetite svog lekara za savet.
Autor teksta: Master psiholog Milica Mikić Grčkarac
