Zbog niže cene i primamljivih reklama potrošači se često odlučuju da kupuju putem društvenih mreža. Ipak, u tom slučaju moraju da znaju da njihova prava ne mogu u potpunosti da budu zaštićena.
Pored onih trgovaca koji posluju legalno, nemali je broj onih koji ovakav vid trgovine ne obavljaju u skladu sa zakonom, pa tako broj prigovora potrošača svakodnevno raste. Pošto je u večini slučajeva reč o neregistrovanim trgovcima u ovakvoj situaciji odredbe Zakona o zaštiti potrošača nisu primenjive, odnosno ne važe.
Rast trgovaca koji posluju „na crno“, posebno je primećen na društvenim mrežama zbog čega je Nacionalna organizacija potrošača Srbije (NOPS) nastavila sa akcijom evidentiranja trgovaca koji ne posluju u skladu sa Zakonom o elektronskoj trgovini.
Ovoga puta fokus je na Facebook i Instagram profilima među kojima ima najviše trgovaca koji se bave prodajom obuće, odeće, suplemenata, dodataka ishrani i parfema. Među njima su i oni koji prodaju nakit, tursku ili italijansku garderobu, satove, naočare, i naravno uvek po “akcijskim i najnižim cenama”.
Znatno više trgovaca koji prodaju obavljaju nelegalno je na Instagramu – nešto više od 270, dok se na crnoj listi fejsbuka nalazi 149 trgovaca. Celokupna lista može se naći na stranici Udruženja za zaštitu potrošača Vojvodine.
Na šta kupci treba da obrate pažnju
Svaki ozbiljan trgovac koji ima svoju internet stranicu koja je posvećena online šopu, treba da ima informacije o pravima potrošača, kao što su pravo na reklamaciju i rok dostave.
Ono što potrošači moraju da znaju je da je svaki online trgovac pored detaljnih podataka o ceni, koji uključuju i troškove dostave i ostale manipulativne troškove, u obavezi da na vidnom mestu naznači:
- poslovno ime,
- adresu sedišta,
- kontakt podatke,
- matični broj (MB),
- poreski identifikacioni broj (PIB).
