Proizvodnja prehrambene industrije u neprekidnom je padu od januara, ističe se u novembarskom izdanju Makroekonomskih analiza i trendova, a osim u sektoru mlečnih proizvoda i pekarske industrije u svim ostalim segmentima beleži se pad.
Najveći pad proizvodnje, od osam odsto je u mesnoj industriji. Mesečni pad proizvodnje u prehrambenoj industriji je od početka godine bio u proseku 0,6 odsto, da bi u septembru proizvodnja pala za 2,7 odsto u odnosu na isti period prošle godine.
U isto vreme, dok proizvodnja pada, cene hrane na domaćem tržištu rastu. Od početka godine, prema podacima RZS, hrana, piće i duvan su za gotovo 11 odsto bili skuplji nego u prvih devet meseci prošle godine. Poskupljenja su Išla od 0,2 odsto koliko je porasla cena ribe, do više od 15 odsto koliko je skočila cena ulja.
„Od početka pandemije prehrambena industrija, mesna pogotovo, imala je dosta izazova, restorani i hoteli nisu radili, smanjena je bila potrošnja mesa i prerađevina, pojava afričke kuge u svetu, ali i u Srbiji, smanjila je transport i proizvodnju, poskupele su komponente za hranu za životinje“, objašnjava za Danas Nenad Budimović iz Privredne komore Srbije razloge zbog kojih je došlo da pada proizvodnje i rasta cena na tržištu.
Berzanske robe imaju istorijski visoke cene
Srbija, ističe on, ima samodovoljnost proizvodnje svinjskog mesa od 89 odsto, dok 11 odsto mora da se uvozi. Uvoz je zbog toga što je svaka država pokušavala da zadrži sopstvenu proizvodnju za svoje potrebe, kod nas smanjen za prvih šest, sedam meseci ove godine za 30 odsto.
„Kada govorimo o povećanju uvoza gotovih proizvoda, mesnih prerađevina, to je bila prilika za trgovce da odigraju na kartu povećanja cena“, napominje Budimović.
Naša izvozna tržišta su, s druge strane, ističe, svedena na nizak nivo, izvoz junećeg mesa u Tursku maltene nije ni realizovan zbog oscilacija turske lire i neisplativosti, dok svinjsko meso još ne možemo da izvozimo u EU.
„Dosta suštinskih parametara u proizvodnji živih svinja je uticala na oscilacije u trgovinskim radnjama“, kaže Budimović i napominje da je nezahvalno prognozirati šta će biti, ali da su globalne procene da žitarice kao osnovne komponente hrane za životinje verovatno neće pojeftiniti.
„Samim tim što one učestvuju sa 70 odsto u ceni proizvodnje teško je očekivati da će sve da se vrati na nivo od pre godinu dana“, naglašava Nenad Budimović.
Kriza potpuno promešala karte na tržištu hrane
Agroekonomski analitičar Žarko Galetin kaže za Danas da je kriza potpuno promešala karte na tržištu hrane.
„Okolnost da trenutno imamo pad proizvodnje i pad u mesnoj industriji, i u isto vreme rast cena hrane na tržištu nemaju toliko neposrednu vezu, ono što ima najneposrednije veze je rast cena primarnih poljoprivrednih proizvoda koji su generisani na globalnom nivou“, napominje Galetin.
Berzanske robe imaju istorijski visoke cene, a on kaže da ne pamti veće cene pšenice, da je cena soje na istorijskom maksimumu kao i kukuruza, da je suncokret takođe poskupeo značajno.
„Kada imate takvu situaciju, to mora vremenom da dovede do rasta cena u prehrambenom sektoru. Naš je problem što imamo pad, ali sa finansijskog aspekta visoke cene će to da „ispeglaju“, tako da finansijski nećemo proći lošije nego prošle godine“, ističe Galetin.
Najveći problem inflacija
On kaže da je najveći problem u ovom trenutku inflacija kao globalni problem koji se preliva sa svetskog na naše tržište.
„Novčani i robni fondovi su u disparitetu u smislu da se povećava količina novca i tako se generiše inflacija. Tako da će i ovi efekti na unutrašnjem domaćem tržištu biti potpuno poništeni, umanjeni zbog inflacionog faktora, ali i zbog jedne okolnosti koja je sve više prisutna, ugrađivanja inflatornog očekivanja u sve cene robe široke potrošnje“, naglašava Galetin.
Na pad proizvodnje i rast cena uticale su, smatra analitičar Vojislav Stanković, strukturalne promene u primarnoj poljoprivredi koje se odražavaju i na prehrambenu industriju, ali i pandemija koja je ograničila kupovnu moć stanovništva.
„Cene primarnih poljoprivrednih proizvoda su u proseku otišle gore za 24 odsto, nema artikla koji nije značajno poskupeo, a kada govorimo o mesu cene su otišle do nebesa, jer je stočarska proizvodnja u lošem stanju“, ističe Stanković za Danas.
On kaže da je zbog male kupovne moći i tražnja smanjena, ali da poslednji podaci pokazuju da u ličnoj potrošnji hrana učestvuje sa preko 34 odsto.
„Moja procena je da je to otišlo i na 37 odsto. U industrijski razvijenim zemljama taj udeo je ispod 10 odsto, mi se merimo sa Rumunijom gde je to 34 odsto“, napominje Stanković. Pad proizvodnje je, kako kaže, relativno skroman i ne treba praviti paniku, jer je tržište dobro snabdeveno.
Kad dođe do rasta cena na unutrašnjem tržištu obično se, ističe, smanjuje izvoz zbog gubitka konkurentnosti, međutim, Srbija je duboko inkorporirana u svetsko tržište tako da rast cena ne utiče na izvoz. Ceh međutim, kaže, plaćaju potrošači, koji sa svojim platama i penzijama teško mogu da to prate i zato raste udeo hrane u ličnoj potrošnji.
Domaći stočari nisu konkurentni evropskim
Dugo smo tokom leta, kako kaže Žarko Galetin, imali skup kukuruz, skupu soja, jeftine svinje i relativno jeftino meso i sada dolazi do rasta cena mesa jer proizvođači ne mogu da izdrže da stoku hrane skupom hranom, a da cena ostane na relativno niskom nivou.
„Problem je što domaći stočari ne mogu da izdrže utakmicu sa svojim evropskim kolegama, Nemci su mnogo konkurentniji i kod nas i dešava nam se da to ne možemo da izdržimo. Osim toga, pada stočni fond, lošija je ponuda, rastu cene inputa i cene moraju da se podignu“, napominje Galetin.
izvor: Virtuelni inkubator
