U Kulturnom centru Zrenjanina u petak, 11. novembra sa početkom u 19 časova biće održana promocija zbirke priča Šimona A. Đarmatija „Ljubav u Orlovatu”. Knjiga u sebi sadrži tople i nežne priče prepune emocija, sećanja i autorovih uspomena vezanih za Banat . Šimon Đarmati je pored svog univerzitetskog rada stvorio i niz značajnih ostvarenja u oblasti književnog stvaralaštva. Na zrenjaninskoj promociji autor će zajedno sa Jasminom Bukvić iz izdavačke kuće Sezam Book, predstaviti knjigu.
Da bi Vam približili knjigu navodimo par izvoda iz recenzija.
O knjizi
Knjiga je buket emocija, i ona u svakom čitaocu pokreće lavinu uspomena. Na roditelje, detinjstvo, školske dane, drugarice i drugove, učitelje i nastavnike, komšije. Prašnjavu ulicu. Malu buregdžijsku radnju. I staru vrbu na obali reke. U knjizi se nalaze tople i nežne priče pune sentimenta, koje su nam možda u ovom sumornom vremenu potrebnije neko ikada.
- Kad se umire, poslednji nestaju mirisi. Ili behu prvi, pa saznaš da život više nema smisla ‒ obesmišljen bez mirisa zaprške. I da čili ili je već iščilio. A priču valja pročitati, hoću reći, razumeti, tačnije ‒ osetiti čulima. Evo još jedan pasus iz ove potresne priče da to ilustruje „Kako je tišina bolna. Kako su zidovi nemi. Kako je kuća jezivo prazna.
Pogotovu tu, u ravnici gde se dan gasi ranije nego igde, gde se sa prvim sutonom spuštaju zelene platnene roletne, navlače teške, u zimskim večerima heklane firange i zaključavaju kapije. (Dragan Uskoković, dramski pisac, pripovedač i novinar)
- Šimon Đarmati, sa rosom na cipelama i po nogavica¬ma, gazi s večeri i u praskozorje po prostorima sećanja. A osmeh se piscu, pa, ‘bome i čitaocu, sliva niz grudi, preliva po ramenima i sjaji u očima. Džabe, ma badava se čitalac stresa, od ljubavi se ne može pobeći, čak i kad junak ima celih devet decenija. Nežna priča „Ljubav u Orlovatu”, ka¬kve i nisu sve u sećanjima… I baš kao njegovo ispalo ptiče iz gnezda, drhturi. Šta li će sa njim biti, pa tako i mi slušamo, čitamo i ono što je posebna veština ovog pisca, dok opisu¬jući prirodu, niže zapravo priču o nama, priča o ljudskim sudbinama sakrivenim ispod tek opalog lista. (Dragan Uskoković, dramski pisac, pripovedač i novinar)
- Vedrinu i humor banatski u knjigu će uneti naslovna pri¬ča, jedna od najboljih u zbirci, a onda će se Šimon Đarmati pozabaviti ljudskom, pa i sopstvenom prolaznošću u setnoj „Ćumbuli”. Na jednom mestu on kaže: „Zavičaj (je mesto) u kojem bez srama puštam emocije da vijugaju kao šareni rep papirnatog zmaja.” (Vasa Pavković. književnik i književni kritičar)
- Orući duboko kroz vlastita sećanja, Šimon Đarmati oživljava jedno davno doba iluminacijom uspomena podstičući i naša sećanja na svet koji još uvek živi u nama, mada, faktički nigde ne postoji. Iz tog toplog gnezda rasvetliće se pred čitaocem i „Banatska erotika”, jednako dobro i poletno napisana. (Vasa Pavković. književnik i književni kritičar)
„…Sa puno topline prema zavičajnom podneblju, dr Đarmati ispisuje svo¬je umetničke i dokumentarističke proze. …njegove zbirke pripovedaka…odišu romantičnim zavičajnim štimungom, istovremeno prizivajući asocija¬ciju na „Apoteozuˮ Crnjanskog. Govoreći o Đarmatijevim knjigama… Ivan Danikov je upotrebio sintagmu „banatski Borhesˮ da bi ukazao na poetičku srodnost Đarmatijevih rukopisa sa de¬lom slavnog argentinskog pisca. (List „Zrenjaninˮ, 19. jun 2008. godine)
Beleška o autoru
Dr Šimon A. Đarmati, profesor u penziji, rođen je 1952. godine u Zrenjaninu. Živi i stvara u Beogradu. Autor je i koautor velikog broja univerzitetskih udžbenika, monografija, naučnih i stručnih radova, feljtona, članaka i učesnik mnogih radio i televizijskih ostvarenja. Najpoznatije knjige su mu: „A u srcu Banat” (2003), „Tajna poslednjeg gutljaja – Otrovi, trovači i otrovani” (2004), „Razorne sile” (2004), „Starinski zidni sat u ulici Uroša Predića” (2005), „Otrovni Šekspir- Šekspirovi otrovi” (2006), „Marijaš, poslednji banatski razbojnik” (2007), „Trovanja u Torku” (2008), „Vračare, nadrilekari, vampiri i zli dusi u Srbiji” (2009), „Hajdučka vremena u Srbiji” (2009). „Baba Anujka-Banatska veštica” (2021), „Ljubav u Orlovatu” (2021). Osim za odrasle piše i za decu i najpoznatiji njegovi naslovi su: „Ekokolologija” (2003) i „Imate li kefalo” (više izdanja). Sveukupni je pobednik 10. Literalnog konkursa „Banatsko pero” 2010. godine. Objavljivao je u sledećim novinama i časopisima: „Galaksija”, „Front” “Treće oko” „Politikin zabavnik”, “Šansa”, „Jež”, „Kvartal, “Balkanski književni glasnik”.
Jedan je od osnivača i članova Cincarskog PEN centra.
