Narodno pozorište „Toša Jovanović“, na svojoj Dramskoj sceni, ulazi u poslednju nedelju rada na novoj predstavi: Milica Konstantinović
„ĐUKA“, u režiji Ane Tomović.
Premijera je u subotu, 12. aprila, u 20 časova.
Autorsku ekipu predstave čine: Ana Tomović (rediteljka), Vuk Ršumović (dramaturg), Dijana Marojević (scenski govor), Zorana Petrov (scenografkinja), Momirka Bailović (kostimografkinja), Vojin Krajnović (asistent kostimografa), Pavle Dinulović i Jana Baljak (dizajn zvuka).
U predstavi igraju: Gordana Đurđević Dimić (k. g.), Anica Petrović (k. g.), Sara Simović, Staša Milovanović (k. g.), Sanja Radišić, Nataša Luković, Jelena Lončar (k. g.), Stefan Juanin, Mirko Pantelić, Dejan Karlečik, Ivan Đorđević, Simo Majstorović (Dramski studio BB92).
O svom angažmanu u zrenjaninskom Pozorištu, o liku Đuke i zanimljivostima oko spremanja predstave, govori Gordana Đurđević Dimić.
- Igram u predstavi Ane Tomović tumačeći lik Đuke, majke Nikole Tesle, po istoimenom tekstu M. Konstantinović, kao gošća zrenjaninskog Pozorišta. Ovo je moj drugi angažman u Zrenjaninu, jer sam pre 30 godina radila M70 Mirka Stojkovića. Međutim, ovo je uloga koja dolazi u pravo vreme, za moje godine i za moje glumačko iskustvo, ali i kao jedna prilika, jedan omaž mojim Ličanima… Moji su Ličani, a ja sam, naime, odrasla u Banatskom Karađorđevu, te su mi jezik i psihologija tih ljudi dobro poznati, a naročito mi je jasno kako se među njima pojavio jedan tako poseban čovek poput Nikole Tesle. Ono što kažu za ljude sa Velebita i Dinara, to su ljudi violentni, to je jedan spoj sa svemirom, sa zvezdama, oni razgovaraju sa vetrovima, sa vazduhom, a takva je i Đuka, naprosto magična žena… Milica Konstantinović je to osetila i napravila čaroban tekst od koga ne možete da se odvojite kada počnete da ga čitate…
Ko je Đuka, lik koji tumačite?
- Đuka je najstarije dete u porodici Mandića, i posle prerane smrti majke, kao devojka od 15, 16 godina morala je svu svoju braću i sestre, koji se pojavljuju u komadu, da podigne na svojim rukama. Oni su sada situirani, te je sa svakima od njih izgradila posebne odnose… Ali za svog sina Nikolu, upravo zbog njegove posebnosti kojom se i sama odlikuje, ona je jedina koja ima sluha. Ona za njega kaže da je imao devojačku krhkost, ali i mušku prodornost… Prošlo 40 dana pošto je sahranila muža Milutina, a oni su se okupili povodom postajanja protojerejem njenog brata Petra Mandića. Međutim, Đukin je naum takav da iskoristi priliku i da privoli porodicu da pristane na veliki novac koji treba da se izdvoji za njenog sina, sa puno poverenja da on taj novas neće prokockati i da će otići na školovanje u Peštu ili Grac… I ovde se pokazalo da je majčinska ljubav ono što nas formira, ali i ono što može da nas frustrira… Interesantno je to što je Đuka takođe rizikovala zaigravši na sinovljevo poverenje u trenucima kada Nikola podleže kockarskom iskušenju… Ali, Đuka vidi u sinu svu vrlinu i talenat koji ga krase, te budući dalekovida i hrabra, ona veruje će se dobro dobrim vratiti.
Šta je za vas bio najveći izazov u radu na predstavi?
- Moj najveći izazov u radu na ulozi je bio kako lik Đuke sa tako bogatim unutrašnjim svetom dovesti do funkcionalnosti na sceni – da ne bude pasivna, ali da bude prisutna, da ne bude emocionalnih niti drugih iskoka… Sve je moralo da bude kontrolisano, svedeno, glumac je tu ne da bi pravio uan men šou već da se podredi zahtevima rediteljke i kolektiva, a to je zapravo najveći zadatak, to je najteže postići…
