Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Tucindan, praznik pred Badnji dan, kada se priprema hrana za Božić. Toga dana tuče se, tačnije, ubija se prase božićnjarče za božićnu pečenicu, pa se taj dan zove Tucindan. Od imovinskog stanja i potrebe ukućana zavisi veličina pečenice- negde je to prasence, a negde celo svinjče.
Za božićnu pečenicu se bira najlepše prase ili jagnje, mada neki pripremaju i ćurku ili kokošku. Životinja treba da bude bela, bez belega i telesnih nedostatka. Peče se sutradan, na Badnji dan, a jede za Božić.
Prema verovanju, ništa se ne daje niti iznosi iz kuće, jer će onda i preko cele godine stvari samo odlaziti iz tog domaćinstva.
Na Tucindan ne valja tući decu ili da se deca međusobno tuku i svađaju, jer se veruje da će cele godine biti nevaljala i da će dobijati batine, ili biti bolešljiva. Ako neko nekog i slučajno udari, taj udareni mora brzo da izgovori: Ćiri, miri da imaš dvadesetčetiri.
