Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas proslavljaju Badnji dan, dan pre najradosnijeg hrišćanskog praznika Božića. Ovaj dan je ujedno i najstroži dan božićnog posta. Trpeza je sačinjena isključivo od posne hrane, najčešće se spremaju riba, podvarak i prebranac ili tučeni pasulj, uz kupus ili krompir salatu.
Badnji dan započinje rano i traje do kasno. Ujutru, pre izlaska sunca, domaćin odlazi u šumu po badnjak, koji se tek sa prvim mrakom, unosi u kuću. Uz drvo se daruje i žito da bi naredna godina bila plodna. Obavezno je i unošenje slame, a na taj način se prinosi žrtva duhu Hrista koji je i rođen na slami. Badnjakom, odnosno božićnim drvetom, u kuću se unose sreća, zdravlje i napredak.
Na Badnje veče, domaćin kuće sa sinovima unosi badnjak, slamu i pečenicu. Slama se posipa po čitavoj kući, a naročito tamo gde će se služiti večera.
U Vojvodini, na Badnje veče, najmlađi članovi porodice odlaze na vrata komšija i prikladnim pesmama, odnosno korinđanjem, domaćine obaveštavaju da je Božić iza ćoška. Kako se svaka korinđalica završava „pretnjom“ da će Božić biti oteran, domaćin kuće mora deci da daruje voće, orahe i slatkiše kako bi Božić ipak stigao na vreme.
