Већ у првој години живота певају нам песме нашег чика Јове, вечног песника за децу и тако се од најранијег детињства упознајемо са његовим стваралаштвом. Бројне генерације одрасле су уз ,,Ала је леп овај свет,” ,,Материну мазу,” ,,Пачију школу,” ,,Таши, таши” и многе друге.
Јован Јовановић Змај рођен је у Новом Саду 6. децембра 1833. Био је, уз Лазу Костића и Ђуру Јакшића, један од највећих песника епохе романтизма. Најпознатије су његове збирке песама ,,Ђулићи” и ,,Ђулићи увеоци.” ,,Ђулићи” су слика срећног породичног живота и благостања, а ,,Ђулићи увеоци” говоре о породичној трагедији која је задесила песника и о његовом болу за породицом. ,,Кажи ми, кажи” једна је од најлепших љубавних песама, а посвећена је његовој супрузи.
Јова Змај био је лекар по професији, а читав живот бавио се уређивањем часописа за децу, политичких часописа и њиховим издавањем. Уређивао је лист ,,Невен,” покренуо је хумористички часопис ,,Стармали”, а био је уредник и ,,Коларца” и др. Осим песама за децу, писао је и сатиричне песме, једна од њих је ,,Јутутунска јухахаха.” У Пешти, Прагу и Бечу студирао је право. У част свог пријатеља Ђуре Јакшића написао је песму ,,Светли гробови.” Био је сарадник Светозара Милетића од 1860. године.
Године 1864. покренуо је лист ,,Змај” сатиричне конотације, по коме добија надимак.
Јован Јовановић Змај умро је у Сремској Каменици 1904.
Матица Српска установила је Змајеву награду за поезију на српском језику, а и данас се одржавају ,,Змајеве дечије игре.” Змај је био и остао најпре писац за децу, у чему би се сложили многа српска деца.
