Већ од првих школских дана, ученици се сусрећу са ликом и делом великом романтичарског песника Бранка Радичевића. Рођен је 1824. године у Слвонском Броду, а умро је у Бечу 1853. Како је рођен уочи Светог Алексија, на крштењу је добио име по њему, а касније га је променио.
Гимназију је завршио у Карловцима које је касније важан мотив његовог песништва. Био је студент права, али је након три године одустао од студија. Веома веран Вуку Караџићу, следио је његове идеје и реформу српског језика и правописа. Као и Вук, и он се залагао за употребу народног језика. Писао је и лирске и епске песме, са душом, пуне емоција, а од огромног значаја је његова збирка ,,Песме,” објављена 1847. на чистом народном језику. У романтичарском духу писао је родољубиве песме, а као и Карловци, и Стражилово има велику улогу у његовом стваралаштву. Издвојиле су се поема ,,Ђачки растанак,” песме ,,Путник на уранку,” ,,Девојка на студенцу,”,,Никад није вито твоје тело.” Певао је о младости и лепоти, али певао је и доста елегично.Ту је позната његова песма ,,Кад млидијах умрети.”
Био је ожењен Вилхемином, Мином, кћерком Вуком Караџића. Умро је веома млад, на рукама Вукове жене Ане.
Значајна институција данас је Бранково коло, а Бранкова награда додељује се за најбољу прву књигу песама на српском језику, а додељује је Друштво књижевника Војводине.
