Борисав Станковић рођен је у Врању 1876. године. Био је један од најзначнијих српских писаца на граници између реализма и модернизма и један је од писаца правника. Верно је дочарао дух Врања у својим делима као и психолошка стања својих ликова.
Писао је приповетке, романе и драме. Његово целокупно дело везано је за Врање, а његови ликови потичу из прича које је слушао, а дела се одликују елементима натурализма. У књижевност је увео врањански говор, што му је било замерено. Писао је за часописе ,,Голуб,” ,,Звезда” и ,,Српски књижевни гласник.”
Најпознатија његова дела су роман ,,Нечиста крв” и драма ,,Коштана.” У школским читанкама нашле су се приповетке ,,Увела ружа,” ,,У ноћи,” а познате су ,,Наш Божић,” ,,Покојникова жена,” ,,Стари дани” итд. Један од веома успелих романа је роман ,,Газда Младен.” Данас га књижевни критичари доживљавају као зачетника модерне српске књижевности. Његови јунаци углавном су трагичне личности, растрзане између жеља и живота који живе.
Борисав Станковић умро је 1927. године у Београду, а његово име понос је Врањанаца. Школе, библиотеке и улице носе име по њему. Његова кућа претворена је у музеј и посвећена је његовом раду и стваралаштву.
