Upisavši Školu učenika u privredi “25 maj” još davne 1967. godine dimničar Konstantin Forotičan vezao se za ovaj zanat, ne slutivši da će put kojim je krenuo za njega biti više od posla kojim se bavi.
Nakon završenog školovanja zbog smanjenog obima posla u sredini u kojoj živi, kao i zbog potražnje za kvalifikovanim majstorima, sa kolegom odlazi u Rjeku, gde radi dimničarski posao oko pet godina.
1969. godina
Kasnije tokom života, postoje periodi kada se ovim zanatom nije bavio, zbog rada na drugim radnim mestim , no njemu se konačno vraća, isto tako sada već davne 1994. godine od kada se dimničarstvom bavi bez prestanka.
Osim čišćenja dimnjaka, dimničarski posao obuhvata i održavanje kotlova, kako na mazut, tako i na gas, naftu, a kada se očisti dimnjak sav gar koji tom prilikom izađe mora se pokupiti i počistiti. Ljudi koji imaju šporete na drva, a toga ima još uvek itekako, moraju voditi računa o cevima, koje se takođe kao i dimnjak, mogu zapušiti.
Posebno treba istaći da domaćinstva koja svoj stambeni prostor greju plinskim pećima, takođe moraju strogo voditi računa o stanju, kako svojih peći, tako i dimnjaka. U ovom slučaju dimničar pored pregledanja plinske peći, posebnim uređajem, mora pregledati i dimnjak kako bi se uverio da je prohodan, te da ukućanima ne preti gušenje ukoliko se, recimo, dimnjak iz nekog razloga obrušio ili zapušio. Bilo je puno slučajeva kada u dimnjak upadne golub, gnezdo, ili se malter iz dimnjaka, usled dejstva gasa na njega, uruši. U ovakvim situacijama bio je bezbroj puta, te sigurne nesreće spasao puno porodica.
Najbolje vreme za čišćenje dimnjaka je pred grejnu sezonu, zato leti ili u ranu jesen dimničari imaju najviše obaveza.
Ono kako ja radim dugi niz godina, jeste praksa da kod svojih starih mušterija idem redovno. Pregledam dimnjak, ukoliko je potrebno da se dimnjak pali, to je bolje uraditi tada nego da se upali sam od sebe usled nakupljanja starih naslaga, u grejnoj sezoni, kada je neophodno ložiti, kaže Konstantin.
Ovo je ujedno i najstresniji momenat za njega, kako kaže, jer uvek strepi da se ne upali kuća. Tavani su uglavnom napravljeni od blata i trske, pored dimnjaka nalaze se drvene grede, sve je to potencijalna opasnost, zbog toga kada to radim ostajem i po nekoliko sati kraj dimnjaka, dok sve ne izgori i potom se ugasi žar, jer ako nešto primetim mogu odmah da reagujem.
Opasnih situacija u toku ovog dugog staža gotovo da nije ni bilo, ako izuzmemo nekoliko psećih ugriza, kaže kroz osmeh Konstantin.
I dok uživa kada ga ljudi pozdravljaju hvatajući se za dugmad i dalje se rado odaziva na pozive, pogotovu ako u kući ima dece, čiji boravak u sigurnom i toplom je najvažniji, ističe ovaj dimičar koji je prepoznatljiv svima po svom starom biciklu kog se ne bi odrekao ni za šta na svetu, kako voli da se našali.
Kada me ljudi sretnu na ulici, nasmeju se, pozdrave me i ja pozdravim njih, na taj način mi razmenjujemo pozitivnu energiju i to je nešto što mi je najlepše, ja svoj posao volim i radim ga s ljubavlju, to se sigurno oseća i vidi, bar ja tako mislim, zaključuje Konstantin.
Na pitanje da li je to sve dovoljno da one manje lepe strane ovog posla neutrališe, Konstantin tvrdi da u potpunosti jeste, ne postoji ništa lepše nego saznanje da sam toliko, i preko stotinu života, spasio, čak i sigurne smrti, mogu slobodno da tvrdim. Ljudi nisu ni svesni koliko je opasno kada gasovi od sagorevanja ne izlaze kroz odzak, tada je trovanje kao i gušenje usled ugljen monoksida veoma moguće. Zato uvek apelujem na ljude da vode računa o dimnjacima.
Najsrećniji kada je najgaraviji…
Za kraj, o tome kakva je situacija sa dimničarima trenutno, da li ima dimničara i da li je ovaj posao isplativ, Konstantin kaže da mu je žao što nema interesovanja za odzačastvom, ovaj posao pruža dobre mogućnosti kada je zarada u pitanju, jedino što zahteva konstantan rad, koji ne retko broji i više od osam sati rada dnevno, to odbija mnoge mlade ljude, na žalost. Imao sam priliku da obučavam puno ljudi, jedan od omiljenih mi je mladi inženjer koji se pokazao kao veoma dobar i vredan učenik, i on sam veoma je zadovoljan svojim radom, a i uspešan je u obavljanju ovog starog zanata.
Autor teksta: Aleksandra Forotičan Rauški
