Goranu Belić mnogi znaju kao nekog ko mnogo voli da uči. Toliko voli učenje da je rešila da tu svoju ljubav prenosi svim đacima kako bi im olakšala živote, a možda mnoge i ubedila koliko je učenje mnogo lakše kada znaš kako- često se može čuti od nje na razne načine saopšteno.
Osim što voli učenje, kao proces, ova Zrenjaninka mnogostruko je talentovana, pre svega kreativnost joj je jača strana, a to znači da ona sve pretvara u zabavu, i to učenje, u njenoj školi učenja, sve je osmišljeno tako da pored jasnih uputstava ima i puno šale.
Ona je majka, supruga, profesorka, BETA aktivista, uvek u kući ima paletu životinjskih primeraka, bila je edukator za mlade i vodila radionice raznih popularnih sadržaja.
Danas drži radionice/konsultacije iz oblasti tehnika učenja, ali i pravilne ishrane, s fokusom na ajurvedsku ishranu. Osim toga i dalje je ilustrator (kada joj obaveze dozvole), a jedno vreme bila je i radio voditelj i taj posao mnogo voli i rado bi ga ponovo radila ako joj se pruži prilika.
Kada je u pitanju njeno formalno obrazovanje kaže:
“Edukacija…uh,svačega je bilo. S obzirom da sam celog života bila aktivna u raznim NVO, savladala sam pisanje projekata i pohađala razne edukacije.
Završila sam osnovne i master studije Biohemije na PMF-u u Novom Sadu, a zatim sam polagala i grupu PPM predmeta u slučaju da se pojavi mogućnost za rad u školi. Trenutno sam nastavnik hemije u 5 osnovnih škola opštine Sečanj.”
Goranu već više od dve godine možemo naći na društvenim mržama, njen instagram profil osmišljen je da edukuje i to uspešno radi ostvarujući kontakte širom sveta, čemu internet komunikacija i služi, tako da njene savete na srpskom jeziku prate učenici i studenti iz raznih krajeva planete.
“Pre cele te priče koja je na Instagramu zapravo zaživela postojao je ‘jutjub’ kanal, koji postoji i dalje, samo što tamo nema toliko interakcije, tako da se glavna priča i komunikacija sa učenicima i studentima odvija preko Instagrama.”
Na pitanje kako je došla na ideju da se bavi takvom vrstom edukacije Gorana kaže da to nije bila ideja nego više nasušna potreba da se kaže studentima da može da se uči lako, možda lako nije najbolja reč, kaže Gorana, jer onda svi zamisle da ispit od petstotina strana može da se spremi za tri dana, ipak učenje nije lako, ali treba postići više taj neki doživljaj, ok nije lako, ali mi ne smeta, tvrdi ona, treba da proizvede situaciju u kojoj kažeš sebi, ok to treba da se uradi, nemam stres od toga nego ću to uraditi kao bilo koji drugi zadatak, objašnjava Gorana.
“Glavni kamen spoticanja po meni je sama percepcija učenja, to kako studenti doživljavaju učenje kao nešto strašno, dosadno, da to mora biti ozbiljno, strogo, mukotrpno, da moraju da se muče i da ne može drugačije, i zapravo baš mi je to strašno da najlepše godine provode u stresu i grču, stalno umanjujući sebe i svoje vrednosti, jer misle da su ocene njihova vrednost, njih samih, nisu.Postoji jedna kolektivna učenička trauma. Učenici se plaše propitivanja, poistovećuju sebe sa ocenom, i to ne valja. Deca od malena imaju iskrivljenu sliku o ulogama u školstvu i otuda potiče, verujem, veći deo otpora ka učenju”.
Iz potrebe da prvo samo priča o tome izrodila se cela škola učenja, koja je po Goraninim rečima zapravo svojevrsni skup alata, trening učenja koji u stvari podrazumeva uvođenje sitnih caka i promena u svakodnevno učenje, koji onda ne izgledaju kao drastična promena i samim tim se dožive drugačije i to se pokazalo da jako dobro funkcioniše.
Sve to vešto je upakovano u šaljive fotografije sa uputstvima, jer kako kaže Gorana, daleko od toga da je učenje šala, ali u celom procesu treba naći zabavu, ne mora sve biti tako kruto, kao što ni samo studiranje ne može da se svede samo na učenje, nego i na učenje o nama samima i prevazilaženje tih nekih unutrašnjih blokada. ” Mislim da sam kroz ovakav način pokazala baš to, da sve može mnogo opuštenije”, poručuje Gorana.
Sada imaš već poduže iskusvo, šta bi mogla da poručiš ljudima, onako uopšteno, do kojoih si saznanja došla , a da su ti promenili možda percepciju nečega?
“Što učimo više – to je učenje lakše.U smislu raznolikog sadržaja, svestranosti, bukvalno sve što u životu naučimo osnažilo je naš mozak za tu aktivnost.
Poput teretane za mozak. Danas ja usvajam znanja veoma brzo – iz najrazlicitijih oblasti – od prava do elektrotehnike.To ostaje na nivou pojedinačnih lekcija (kada održavam Trening učenja), ali je proces prilicno lagan.
Druga stvar – shvatila sam da vežbe koje sam kreirala u Školi učenja zapravo treniraju način razmišljanja.
I danas govorim da ja učim studente kako da RAZMIŠLJAJU. Treći uvid tiče se već pomenutog kolektivnog straha od učenja.”
Kako se osećaš kad shvatiš da si uspela da nekom preneseš svoja znanja?
“Preneti znanje nekom je odličan osećaj. Naučiti nekog kako sam da dodje do znanja je još moćniji osećaj!” kaže Gorana uz osmeh, koji verujem u ovom procesu usvajanja znanja znači mnogo.
Jedan od Goraninih postova na Instagramu, kao ilustracija na koji način ona predstavlja učenje:
“Rota i ptičara ne odgajamo isto.
Rot može da trčiiiii… božesačuvaj koliko snage ima. I samo trči i trči… nije bitno kuda
On vam je kao koncentracija.
A ptičar kad pikira pticu na nebu u svakoj sekundi zna kuda se kreće – bez obzira da li leti ili pada
On vam je kao Fokus.
Morate da mu jasno POKAŽETE koja vas ptica zanima.
Ok, da se manemo lova, ionako imam traume od tog sporta
Za blentavog i energičnog psa treba vam dobar povodac.
VI vodite njega a ne on vas
Drugim rečima, FOKUS se trenira tako što ćete postati GAZDA u svojoj glavi i svako malo vikati “Fuj to, Fokuse!”
A zatim ga vraćati na put
“O čemu se ovde TAČNO radi?”
“Kako se ovo nadovezuje na prethodno gradivo?”
“Zašto je ovo važno?”
I slična pitanja prethode KOMANDI koju ćete izreći Fokusu.
I neka bude naglas, ne potcenjujte moć autosugestije.”
autor teksta Aleksandra Forotičan Rauški
