Studije dva svetska univerziteta bavila su se temom letnjeg raspusta. I dok jedna studija tvrdi da deci nipošto ne treba odmor, jer bi to nužo značilo da će se stečeno znanje zaboraviti, druga studija tvrdi da je moguće održati mentalnu “gibkost” kod dece nižih razreda osnovnih škola, ukoliko uspeju da pročitaju 12 knjiga tokom letnje pauze. Stoga je logično da se roditelji zapitaju – ima li letnji raspust uopšte smisla?
Iako se po nekim pitanjima mišljenja učitelja i psihologa razlikuju, obe grupe su saglasne da je najvažnije deci obezbediti kvalitetno vreme, nevezano za to da li je u toku školska godina ili raspust. Ono što najviše brine roditelje jeste potencijalni “gubitak” stečenog znanja.
Svetlana Toškov, učiteljica, ističe da je gubitak znanja očekivana i normalna stvar, naročito tokom prvog i drugog razreda osnovne škole. Kako ističe, i zaboravljanje je deo učenja i od toga ne treba praviti “dramu”, već prepustiti učiteljima i deci da tokom septembra uhvate korak sa onim što su tokom prethodne godine naučili.
– Ukoliko bismo obrazovanje poistovetili samo sa učenjem, a učenje posmatrali kao usvajanje i lagerovanje informacija, ovakvo stanovište bi doneklo bilo smisleno. Obrazovanje je kompleksan proces i podrazumeva mnogo više od usvajanja znanja iz određenih oblasti. Raspust ne predstavlja pauzu u učenju, a pogotovo ne u obrazovanju. Zaboravljanje naučenog je nužna posledica pauze u primeni stečenih znanja i samog procesa učenja. Potreba za učenjem je sastavni deo ljudske prirode. Zadatak nas prosvetnih radnika je da im omogućimo da tu svoju potrebu zadovolje u skladu sa svojom prirodom, kroz igru, podstičući radoznalost, uvažavajući individualnost, sposobnosti, interesovanja, da dozvolimo da istražuju, sami dolaze do odgovora, da ih motivišemo i podstičemo da naučeno koriste u svakodnevnom životu. Učenje mora da bude spontano, zabavno, ono mora da bude poput igre.
Psiholog Sara Popović je stava da se gradivo ne zaboravlja tako lako, već je tokom leta deci važnije da izučavaju neke nove veštine, koje nisu mogli u ranijem periodu zbog školskih obaveza.
– Škola podstiče kod dece razvijanje radnih navika, proces učenja i adaptiranje na socijalnu sredinu. Svakodnevni odlasci u školu, najčešće, rezultiraju disciplinom, samostalnošću kod dece. Kada su deca na raspustu, ne mora nužno da znaci da postanu lenja, nedisciplinovana i da sam raspust negativno utiče na njih. Štavise, nakon svakog procesa učenja, sticanja novih veština, neophodan je odmor, kako bi se stečeno gradivo u potpunosti usvojilo. Ako govorimo o mladjoj deci, nižih razreda osnovne škole, raspust je veoma važan jer ne da samo pozitivno utiče na razvoj dece, vec je i značajan jer odrzava motivaciju dece za novu školsku godinu.
Iako je normalno da roditelji žele svom detetu da prirede sjajan raspust, a to često podrazumeva putovanja, mnogi nisu u situaciji da svojoj deci obezbede odlazak na letovanje. Psiholozi i učitelji su saglasni da finansije igraju značajnu, ali ne i presudnu ulogu u planiranju aktivnosti tokom letnjeg raspusta. Najvažnije je da se ,tokom perioda koji deca provode van škole, roditelji posvete svojim mališanima i sudeluju u aktivnostima. Motivacija roditelja o napretku svoje dece, kao i kompetencije roditelja, nisu uslovljene materijalnim statusom.
– Letnji odmor je sjajna prilika da sa decom pravite prave male zabavne rituale, da se igrate, da budete kreativni i maštoviti u primeni naučenog u školi i zadovoljni dočekate početak nove školske godine. Pisanje i slanje razglednica, samostalan odlazak deteta u nabavku u određeno vreme, traganje za omiljenim strip junakom, igre kojima se razvijaju pažnja i koncentracija, samo su neki predlozi koje sam podelila sa svojim đacima- ističe Svetlana Toškov.
Dakle, letnji raspust ne znači zaboravljanje, nerad i nezainteresovanost, već je nužan period za razvoj dece i njihov dalji napredak, zato uhvatite decu za ruku i trk u prirodu. Možda neće ništa naučiti,ali im ostaje lepa uspomena.
