Kada se pomenu single mame u Srbiji poznatije kao samohrane majke ekspresija lica momentalno poprimi izgled tužnića. Posle kategorije trudnica, majke koje su ostale same sa decom su najosetljivija kategorija, koja iz nekog razloga iziskuje emociju sažaljenja. Pravo na rad bih oduzela onom koji je smislio naziv „samohrana“ i tako kategorizovao grupu žena koje su se razvele od svog partnera, a imaju potomke.
Ja sam razvedena već šest godina, jesam majka jednog šmekera i jedne princeze ali nisam samohrana. Nikada nisam bila u skladu sa tim rogobatnim nazivom i stoga ga neću upotrebljavati dalje u tekstu. Deca se ne rađaju da bi jednog dana majka mogla da „zaradi“ na njima, odnosno da u kućni budžet dobije koji dinar više. Razumem da se u životu dešavaju nepredviđene okolnosti, ali ako niste sposobne da iz njih isplivate same, vratite se po pamet koju ste ostavile negde usput.(okrutnost su mi donele godine, oprostite). Pošto mi je ego veći od kuće, ne mogu sa takvim pričama da se poistovetim, još manje da ih prihvatim. Uostalom, nemam ni zbog čega. U odgajanju dece nikada nisam bila single. Ni finansijski, ni emotivno i fizički što je još bitnije. Mi smo uvek porodica. Nas četvoro. Gde god bili i sa kim god živeli. I decu smo vaspitavali u tom kosmopolitskom duhu. Potpuno shvatam da je naša storija netipična za Balkan, ali to je već problem onih koji ne mogu da pojme da je lakše i lepše živeti u slozi a da se daleko veći napor ulaže u vezu protkanu ružnim emocijama.
Zapravo želim da vam prenesem koliko život single mame u Srbiji može biti zanimljiv i lep! Znam da će uvek klik više dobiti tužne priče i headlines, ali ja takvu ne živim. A ja nisam fake. Kad ostanete da živite same u kući sa decom, ponadate se da konačno imate ceo bračni krevet za sebe, ali…dok trepnete(ili odete časkom do kupatila) preostali ukućani su već ispod vaše svile i kadife i shvatite da biste se radije gužvali sa njima povelikima, nego promenili krevet. Ako ste prethodnu noć zaglavli u kafani, to ne menja činjenicu da morate ujutru zorom da ustanete i probudite dete za školu jer ste jedini odrasli u kući. Ni molba da taj dan baš i ne moraju u školu ne pali kod mojih. Odgovorna deca, ne znam na koga. “Mama,ja sam gladan/gladna“ je rečenica koju čujem beskonačno puta u toku dana i nekad pomislim da hranim čitav zoološki vrt a ne dvoje dece u razvoju.(a nikad mi kuhinja nije bila omiljena prostorija u kući). Kada ti kažu da će da idu kod tate jer im nisi ispunio svaki hir. Kada nađeš partnera, a oni ti kažu da si mogla i boljeg ili ga hoće samo za sebe, pa im posle pola godine objašnjavaš zašto više niste zajedno. Kada im nije jasno zašto tata i ja zapravo nismo zajedno kad se tako lepo slažemo. Kada ne stigneš da ispratiš sve njihove aktivnosti i utakmice, i onda ti prebace „Što ne radiš kao sve mame u smenama npr u nekoj fabrici“. Kada ti broje popušene cigarete i kad zbog njih iste ostavljaš ceo život. Ali barem pokušavaš. Kad želiš da daš dobar primer svojim ponašanjem i rečnikom, ali ipak ponekad opsuješ jer si od krvi i mesa i sa Balkana. Kad se praviš da si jaka i da nemaš nikakav problem, a kad zaspu pustiš emocijama na volju(što oni i iz sna mogu da čuju). Kada rešiš da se zdravo hraniš i kupiš brojne preparate koji tope masti i do zla boga su neukusni, ali njima je to baš tasty i pojedu ti sve zalihe.(Valja imati skriveno mesto u kući za ovakve potrebe). Kada ti brzo zamere za grešku, ali još brže oproste. Kada čuješ njihovo „Volim te“ umesto meditacije pred spavanje.
…Kada znaš da je moglo bolje,ali lepše sigurno nije.
Ps.Kada znaš da će da „odlepe“ jer si pisao o njima u tekstu ,ali na kraju će ti ipak dati Like!
Autor:Dejana Tucić