Према историјским подацима, здање које сви Зрењанинци знају као „Логор“ , од почетка 17. века, па до Другог светског рата није мењало намену. Наиме, пре изградње парног млина, постојала су два млина суваче које је 1868. године подигао Пера Радичев, а 1890. године преузело их је удружење ,,Кубалски“, које је једну сувачу пороширило а другу снабдело једним парним казаном. Године 1907. парни млин преузели су Молдован, Hелер и Лафлер и основали ,,Банатски уметни млин“ – проширили га, а парну машину заменили дизелмотором. За ово место везана је једна занимљивост; Прва банатска фабрика макарона и теста подигнута у предњој згради Hелеровог млина 1923. године. Није била дугог века јер је након три године престала са радом подлегавши страној и домаћој конкуренцији.
За време Другог светског рата у згради старог млина налазио се концентрациони логор кроз кога је прошло више хиљада затвореника (Јевреја, Срба, Рома, комуниста и партизана). Многи од њих су у периоду од 1942-44. године стрељани, а више група је депортовано у логоре широм Европе. Оснивањем овог логора, немци су завршили организовање полицијског апарата у Банату. Званично, логор се звао концетрациони логор вањске испоставе полицијске безбедности у Великом Бечкереку, али у практичној употреби уместо овог назива, употребљаван је назив ,,Комунистички логор”. Логор је отворен 20. јула 1942. године као централни логор те врсте у Банату.
Након рата служила је потребама Југословенске армије, а носилац права располагања зградом имао је Савезни секретеријат за народну одбрану. Као логор функционисао је до 1948. године, али са затвореницима немачке националности. Од 1968. године, Савезни секретеријат издао је у закуп као складишни простор за потребе фабрике чарапа ,,Ударник“. У последњих неколико деценија и даље се користио као складиштени простор, али без одржавања и било каквог улагања. Данас се налази у лошем стању, без функције и намене.
Извор: http://www.zrenjaninheritage.com/
Фото: http://www.zrenjaninheritage.com/
