Simptomi moždanog udara

Podeli:

Simptomi moždanog udara predstavljaju strah svakog pacijenta.

Tih simptoma je mnogo i u ovom tekstu ćemo pokušati da vam ih približimo i izdvojimo najbitnije.

Takođe moramo da vam naglasimo, ukoliko sumanjte da imate moždani udar ili šlog.

Morate da se javite odmah lekaru.

Vreme započinjanja terapije je jedan od najvažnijih faktora kako bi se sprečile njegove posledice.

Šta je to moždani udar?

Pod moždanim udarom se smatraju promene u funkciji i ponašanju organizma koje nastaju kao posledica prekida ili oštećenja cirkulacije u jednom delu ili celom mozgu.

Te pomene nastaju kao posledica toga odumiranja moždanih ćelija

Koji su simptomi moždanog udara?

Simptomi moždanog udara zavise koji deo mozga je pogođen i u kojoj meri.

Od stepena poremećaja cirkulacije, veličine zahvaćenog dela mozga ali i vremena početka davanja terapije, zavisi razvijanje i povlačenje sKako se ispituje pacijentimptoma.

Kao i u mnogim drugim bolestima, što se duže čeka sa terapijom i što se kasnije promene primete, verovatnoća da će simptomi da se razviju su veće, kao i posledice.

Takođe je važno napomenuti, da ukoliko je zahvaćen deo mozga koji obuhvata neku iod vitalnih funkcija života, simptomi su teži.

Najčešći simptomi su:

  1. Slabost ili paraliza ruku i nogu, obično jednostrana,
  2. Opuštena jedna strana lica, spušten ugao usne,
  3. Problemi sa vidom u vidu zamagljenosti ili duplih slika,
  4. Problemi sa hodom i koordinacijom pokreta,
  5. Problemi sa govorom I razumevanjem istog,
  6. Vrtoglavica
  7. Glavobolja 

Kako se ispituje pacijent za koga se sumnja da ima moždani udar?

Postavljanje dijagnoze moždanog udara tj.šloga podrazumeva pre svega prvi pregled lekara koji uoči neki od simptoma šloga i uradi neurološka pregled.

U okviru pregleda se meri pritisak pacijenta, sluša srce i pluća, uradi ekg, uzima krv za analize itd…

Na osnovu neurološkog pregleda lekar može da pretpostavi koji deo mozga je pogođen ali definitivno dijagnoza se postavlja snimanjem skenerom.

Skener (CT) mozga je bitan zato što može da pomogne u razlikovanju ishemijskog moždanog udara od hemoragijskog ili tumora.

Ovo su neki osnovni postupci koje preuzimaju lekari u dijagnostikovanju ovog stanja, a sve ostale procedure koje se dalje preduzimaju zavise od stanja pacijenta i potreba (eho srca, magnetna rezonanca, angiografija….)

Naravno kad se dijagnostikuje šlog, bitno je započeti što pre lečenje.

Lečnje se sastoji u obezbeđivanja adekvatnog disanja, stabilizovanja krvnog pritiska i srčane radnje.

Ako se radi o ishemijskom moždanom udaru daju se i lekovi koji su narodski rečeno služe za razbijanje krvnog ugruška (tu je bitno koliko je vremena prošlo od nastanka šloga i da li postoje neke kontraindikacije….).

Ako se radi o hemoragijskom moždanom udaru, bitno je zaustaviti krvarenje što se često radi i operativnim putem.

 

Autori teksta: dr Ivana Cerovina Đurić i dr Ivan Đurić

RTV Santos

Autor: Redakcija radio televizije Santos

POVEZANE vesti

Dobrodošli na RTV Santos Instalirajte našu aplikaciju

Instaliraj
×

Pretraga