Za ovu nedelju nebeska mehanika “pripremila” je totalno pomračenje Meseca, i to najduže u ovom veku. Pomračenje počinje 27. jula u 19:14 h po našem vremenu i trajaće sve do subote u 1:28 h. Totalno pomračenje Meseca počinje u 21:30 h i trajaće do 23:13 h. Maksimu pomračenja nastupiće u 22:21 h, a tada će se Mesec nalaziti otprilike u pravcu juga/jugoistoka.
Mnogima je verovatno već poznato da se pomračenja dešavaju onda kada se Mesec, Sunce i Zemlja nađu na istoj pravoj. Ako se Mesec nalazi između Zemlje i Sunca nastaje pomračenje Sunca, a ako se u sredini nalazi Zemlja tada nastaje pomračenje Meseca.Mesec se pomrači kada uđe u Zemljinu senku. Ova senka ima oblik konusa pošto je svetlosni izvor, Sunce, mnogo veći od naše planete. Senka je u proseku duga 1,4 miliona kilometara, a na srednjoj razdaljini Meseca od Zemlje ima prečnik od oko 9 hiljada kilometara. U senku Mesec može ući samo u vreme punog Meseca, ali ne uvek. Zbog međusobnog položaja orbita Meseca (oko Zemlje) i Zemlje (oko Sunca) on najčešće prolazi ispod ili iznad senke. Da bi došlo do pomračenja, neophodno je da u vreme punog Meseca, Mesec dospe blizu ravni ekliptike tj. blizu svog čvora. Kako je prečnik senke dosta veći od prečnika Meseca (3500 km) nije neophodno da se ova tri tela nađu u istoj ravni već pomračenje može nastupiti i onda kad je Mesec malo ispod ili malo iznad ravni ekliptike.
Za razliku od potpunog pomračenja Sunca, koje je moguće videti samo sa uskog područja totaliteta, pomračenje Meseca vidljivo je gotovo sa cele zemljine polulopte na kojoj je tada noć. Tok pomračenja odvija se relativno sporo pa se u događaju može uživati i po nekoliko sati.
Osnovni podaci o pomračenju (Izvor: NASA)
Pomračenje počinje ulaskom Meseca u Zemljinu polusenku (19:14 h). Kao Sunce nije tačkasti izvor svetlosti, oko Zemljine senke prostire se raspršujući konus polusenke (penumbra) koja se golim okom gotovo i ne primećuje. Dalje, iz polusenke Mesec ulazi u senku – umbra (20:24 h) i to svojim levim krajem, okrenutim ka istoku (posmatramo sa severne polulopte Zemlje). Tada se na Mesecu opaža senka Zemlje koja sve više raste, a Mesec dobija izgled srpa. Terminator pomračenja je luk kruga senke i razlikuje se od terminatora Mesečvih faza koji ima izgled poluelipse čija je velika osa jednaka prečniku Meseca. Kad senka dodirne suprotni, zapadni, kraj diska počinje totalno pomračenje (21:30 h). Maksimum pomračenja (22:21 h) nastupa, kada se Mesec nalazi u “centru” senke naše planete. Nakon toga faze se odvijaju na sličan način, ali suprotnim redosledom. Prvo završava totalno pomračenje (23:12 h), Mesec polako izlazi iz senke (00:19 h), a zatim i polusenke (01:28 h). Tada pomračenje završava.
U zavisnosti od položaja mogu nastupiti i različiti tipovi pomračenje, tj. neke od ovih faza mogu izostati, pa tako nastaje delimično pomračenje Meseca, a može se dogoditi i da Mesec prođe samo kroz polusenku i takvo „delimično“ pomračenje je gotovo i nemoguće primetiti.
Najduže totalno pomračenje nastaje ako se trenutak punog Meseca poklopi sa totalnim pomračenjem i najduže može trajati 1 sat i 44 minuta. Ceo tok pomračenja, od ulaska do izlaska iz polusenke tada traje više od pet sati. U petak, 27. jula pun Mesec će nastupiti u 22:20 h a maksimum pomračenja u 22:21h, pa će ovo totalno pomračenje trajati 1 sat i 43 minuta.
Iako je pomračenje Meseca vrlo zanimljiva pojava ono, za većinu ljudi, nije atraktivno kao pomračenje Sunca. Međutim, jedna pojava koja nastaje tokom pomračenja je vrlo atraktivna i privlači pažnju mnogobrojnih posmatrača. Za razliku od Sunca, koje tokom pomračenja potpuno nestane, tokom pomračenja Meseca on ne nestaje potpuno već često njegova boja postaje tamno crvena. Isti procesi koji boje nebo naše planete u plavo “kradu” fotone plave svetlosti i kroz atmosferu naše planete i do Meseca stiže najviše fotona crvene svetlosti. Kao posledica ovog rasejavanja plave svetlosti u senci koju naša planeta baca ima više fotona crvene svetlosti i Mesec postaje crven. Primećeno je da izgled i nijansa Zemljine senke na Mesecu i njihova promena u toku pomračenja zavise od sastava atmosfere, ali i od Sunčevih aktivnosti. Ova pojava je zbog boje dobila naziv “krvavi” Mesec i dešava se tokom svakog totalnog pomračenja.
U noći pomračenja, isto kao i tokom drugih noći u ovom periodu, na nebu će biti vidljivo još nekoliko zanimljivih pojava: neposredno posle zalaska Sunca na zapadu će sijati Venera, Jupiter i Saturnnalaziće se otprilike na jugu / jugozapadu, a Mars, koji će se takođe 27. jula naći u opoziciji, biće najsjajniji od 2003. godine.
Ostaje samo da fizika atmosfere i dinamika oblaka pripreme lepe vremenske uslove i donesu lepo vreme da bi sve ove pojave mogli da posmatramo golim okom ili kroz bilo koji dvogled ili teleskop. Departman za fiziku PMF-a u Nišu i Astronomsko društvo “Alfa” povodom pomračenja meseca organizuju naučno-popularno predavanje (četvrtak) i posmatranje pomračenja (petak) iz astronomske opservatorije na krovu PMF-a. Više informacija o planiranim aktivnostima biće uskoro objavljene.
Sledeće totalno pomračenja Meseca iz naših krajeva biće vidljivo 21. januara 2019 godine, tokom noći i u ranim jutarnjim časovima. Sledeća 2019. godina donosi još jedno delimično pomračenje Meseca (18-19 jul) i tranzit Merkura (11. novembar).
Izvor:svetnauke.org
