Replika pismu roditelja dece koja idu u OŠ „Vuk Karadžić“ iz Zrenjanina

Podeli:

Prenosimo u potpunosti repliku na pismo roditelja dece koje idu u OŠ “Vuk Karadžić”. Ono se odnosi na dešavanje u ovoj školi koja su dovela do ispisivanja više osnovaca u druge škole iz jednog novog ugla.

„Potpuno je jasno pa i laicima koji su van ikakvih priča da se iza pisma roditelja dece koja idu u ovu školu kriju klimači glavom i ruka u vis za bilo koju odluku koju potpisuje direktor, tj pojedini roditelji.
Ako je školi zabranjeno da se izjasni, što nije tačno, jer se direkrtorka već pisanim putem oglasila u prilogu TV Prva, zašto se krije iza vas roditelja i dece?
Kao roditelji ko vam daje pravo da iznosite lične podatke o tuđoj deci, upis-ispis tuđeg deteta navodeći razloge koji su netačni, optužbe da besumčno nasrćemo na redovan nastavni rad, da orkestrirano napadamo, o kakvim „Krstaškim ratovima“ pričate? Šta vi znate? A zatim opisivanjem da je dete I.Ž. dobro!
Želite li da pogazite 10 (deset) propusta škole koje su gradska i pokrajinska inspekcija konstatovale kao i 10 (deset) naloženih mera za otklanjanje nezakonitosti sa pričom kako je škola učinila sve!!! I koje dokumente ima škola a koje nije pregledala inspekcija i konstatovala propuste?
Nije mi bio dozvoljen pristup sastancima Tima za borbu protiv nasilja, kako piše u pismu, iako sam u više pisanih navrata molio, zahtevao i insistirao za prisustvo istom, kako bismo rešili probleme unutar škole. Tim za borbu protiv nasilja se sastajao sam sa sobom u pokušaju da zataška dešavanja. Radili su kako su hteli, sve iza mojih ledja. To je jedina istina.

To vam je ustaljen sistem rada: ignorisanje problema, ništa to nije pa „nasilje je normalna stvar“, ćerka preti, sin bije, roditelj se krije, nema otvorenog razgovora…i svaki dan novo dešavanje. Jedini sastanak sa Timom za borbu protiv nasilja, na koji sam smeo da prisustvujem, i na koji sam pozvan, dogodio se posle mesec dana od elektronskog nasilja i grupne tuče, iako po protokolu sastanak mora biti održan unutar 24h od prijave nasilja, gde mi je rečeno da lažem, da nasilja nema, kamere ne rade i onda sledi pretnja za Centar za socijalni rad (CSR). Sastanak je naprasno prekinut, sa rečima.“Nemamo mi vremena za vas“ a kada sam shvatio u kom pravcu idemo i u nadi da će naredne školske godine biti bolje pružio sam ruku svim prisutnim članovima što i piše u jednostrano napisanom zapisniku. Zapisnik sam zahtevao da mi se dostavi, inače ga ne bih ni imao.

Za vreme raspusta, iz odmazde i revanšizma, i bez razgovora sa nama i sa detetom prijavili su me u Centar za socijalni rad sa optužbom da zlostavčljam dete, što je vrhunac neprofesionalizma, bahtosti i bezobrazluka. CSR nije uočio bilo kakav oblik zlostavljanja i zanemarivanja mog deteta, u mojoj porodici. Dete je zlostavljano u školi, a ovim su hteli da svale krivicu na mene i moju porodicu što je veoma nisko i sramno od odgovornih iz škole, koji zaista treba da budu kažnjeni za ovakav prestup. I da li su odgovorna lica u školi prijavili Centru za socijalni rad i roditelje čija deca maltretiraju, i to učestalo?
Napomenuo bih da je naša starija ćerka, obratite pažnju punim imenom i prezimenom, Višnja Živanović takođe trpela nasilje u osnovnoj školi i da je sada veoma odgovrna i sposobna punoletna osoba, iako nije učena da se bije i psuje i radi svašta u ovakvom društvu, te da je vrhunski sportista prvakinja Srbije 2018 u kuglanju, 2017 predstavljala Srbiju na svetskom takmičenju i zauzela 24 mesto. Višnja je prvakinja Srbije u matematici i djak generacije šk. 2017/18, veterinarski tehničar, tako da je to samo dokaz našeg rada kao roditelja koje Vi optužujete. Sramota je celog grada da jedna direktorka sebi dozvoli da prijavljuje takve porodice u CSR i da prođe nekažnjeno. Pitajte se „zabrinuti roditelji za tuđe dete“ može li zlostavljna deca da budu dobra i uspešna na svim poljima? Ne brinite „zabrinuti roditelji“ I mlađu ćerku ćemo izvesti na siguran put pored vas koji pokušavate da nas ubedite da preterujemo, lažemo, te da smo željni senzancionalizma. Kao što ste čuli imamo mi materijala za senzancionalizam a to svakako nisu dešavanja o nasilju već uspesi koje ne možete da osporite.

U školskoj 2017/18 sam bio uredno pozivan na sastanke sa Timom za borbu protiv nasilja ali svaki put u pokušaju da ukažem da se nasilje nastavlja i to od iste pojedine dece, rečeno mi je da lažem, da nemam dokaza i ništa se nije rešavalo, vrteli smo se u krug i kako piše u inspekcijskom izveštaju „gubili smo dragoceno vreme“.
Gde ste bili „Vi zabrinuti roditelji“ do sada? I zašto se Vi brinete za moje dete koje je punim imenom i prezimenom trpelo nasilje u školi, kao što i primalo nagrade? Nije Vas bila briga. Jel tako? Pa dok nije došlo dovde dokle je došlo nikog nije bilo briga. Još i dalje „VI“ a znamo ko ste Vi, tvrdite da je škola sve učinila kako bi pomogla deci! Kako? Tako što direktorka saopštava majci: „Man te se majčinstva“! ili detetu koje tekstom „Ogledalo“ skreće pažnju na problem i apeluje za pomoć stručno kažu “Baš je lepo“! Ili čekate pedagoga sat i po na zakazan sastanak, ili vas učiteljica „izbaci“ iz učionice kad hoćete da ukažete na problem…ili vam dete dobije tikove od straha od učiteljice ili se savetuju neki roditelji da sklone svoju decu od vašeg deteta koje trpi nasilje, ili učiteljica preti detetu na času da će zavšiti u policiji…!!! Jel to pomoć koju su odgovorni u školi uradili za decu??? Pitam vas „zabrinuti roditelji“?!
Predstavnica roditelja našeg tadašnjeg razreda S.J. je dala izjavu o dešavanjima bez da je i sa mnom popričala o svemu, takođe iza naših leđa, dok je dete na bolovanju. To je baš pravedno uradila S.J. i sportski pošto je dotična nastavnik fizičke kulture. Obaveštenje o izjavi sam dobio iz službenih beleški iz suda. Kada sam pokušao da joj se obratim usledilo je negiranje. Čekajte, i službene beleške iz suda lažu?
Nisam želeo da ispišem dete iz škole, oterani smo pod nepodnošljivim pritiskom sa svih strana i pored naloženih mera koje su trebale da se primene.
Takođe sam se obratio i predsedniku Saveta roditelja gospodinu S.V. u pisanoj formi da budem prisutan na sastanku Saveta gde je trebalo pročitati izveštaj inspekcije sa propustima škole i merama, ali sam odbijen. Niste hteli da me primite na sastanak da bi mogli da se dogovarate?! I sada ćete, opet, reći da škola, pa čak i Vi, ste učinili sve. NISTE!!!

Peticija koju su roditelji iz razreda (ne svi) pisali, nama iza leđa, a dok smo mi još uvek bili deo razreda i škole je vrhunac otvorene diskriminacije i srama prvo prema detetu a zatim i prema mojoj porodici. Zašto se ti roditelji nisu sa nama sastali da razgovaramo prijateljski, ljudski, oči u oči… nego kukavički, iza leđa, peticija, jer napad je najbolja odbrana. Optužen sam jer mi dete trpi nasilje!!!
Sva vrata zatvorena, bežanje od odgovornosti, institucije ćute, žtrve nasilja se ispisuju, ćuti, trpi, preživi… Sva su deca trpela vanrednu situaciju zato što uprava škole nije htela da reši probleme na način da svoj deci bude dobro, nego isterajmo prijavljivače nasilja jer ne znamo šta ćemo sa njima. Ovaj put sam odlučio da se borim svim legalnim sredstvima i niko me neće sprečiti u tome.
Dokle će pojedinci iz škole OŠ“Vuk Karadžić“ da se kriju iza dece, roditelja, učitelja, nastavnika, Saveta roditelja…koje niko nije spominjao, koji nisu u priči i koji nemaju nikakve veze sa ovim dešavanjima. Ovakvim načinom se samo produbljuje problem i upliće se sve veći broj nedužnih ljudi.
Da li ja i moja porodica, kao i ostale 3 porodice koje su istupile, trpe torture od vas koji sve znate, koji živite tuđe živote i koji pokušavate da zamenite teze? Da li ste mislili da će ustaljeni režim rada trajati do veka? Da li ste mislili da ćemo ćutati nakon što smo se prisilno ispisali i da ste rešili problem? E pa niste rešili problem! Tako se ne rešava problem! Budite srećni jer su vaša deca dobro u „dobroj“ školi i pustite nas da se legalnim sredstvima i dokumentovano borimo za svoja prava. Smatram da odgovorna lica treba primereno kazniti za propuste koje su počinili, kako se ovakve stvari više nikome ne bi dogodile, bez obzira koja je škola u pitanju.
U jednom se složemo sa vama: deca se ugledaju na svoje roditelje. A kada bude svaki roditelj preuzeo odgovornost za svoje dete i kada bude svaki roditelj malo više gledao svoja posla a malo manje tuđa posla i kada odgovorna lica škole preuzmu odgovornost za dešavanja u školi, svima će nama biti bolje i lakše!
Moj cilj je jasan: UZDIŽEM REČ PROTIV NASILJA I DISKRIMINACIJE, A NE PROTIV ŠKOLE!!! A koji je vaš cilj?
S poštovanjem.“

Vladan Živanović

RTV Santos

Autor: Redakcija radio televizije Santos

POVEZANE vesti

Dobrodošli na RTV Santos Instalirajte našu aplikaciju

Instaliraj
×

Pretraga