Neću otkriti toplu vodu ako vam kažem da se iz godine u godinu produbljuje nerazumevanje među
različitim starosnim grupama. Generacijski jaz je uvek postojao, i to je gotovo jedina stvar oko koje će se
složiti svi uzrasti.
Tema današnjeg teksta jesu milenijalci – pripadnici generacije koja povlači vrlo jasnu granicu između
tradicionalnih i savremenih poimanja života i svih njegovih segmenata.
Ko su, kakvi su, zbog čega su takvi kakvi su i šta sve (ne)znamo o njima, u više od 500 reči i “Pola metra
teksta”.
Ne postoje precizni podaci o razdoblju u kojem su rođeni.
Kao ni kod prethodnih, kod milenijalaca takođe ne postoji precizna vremenska odredica kojom je
moguće utvrditi od koje do koje godine su rođeni pripadnici ove generacije.
Licitira se sa različitim godinama.
Vlada opšte mišljenje da „era milenijalaca“ obuhvata generacije karakteristične po tome što su rođene
prošlom (od 1980. godine), a najveći deo svog života će proživeti u novom milenijumu.
Pamte VHS kasete, flopi diskove, Nokiu i Motorolu…
…ali, idu u korak sa tehnologijom.
Ako uzmemo u obzir da su najstariji milanijalci zakoračili u petu deceniju života, s pravom možemo da
tvrdimo da pamte najveći tehnološki bum u istoriji.
Od VHS kaseta, flopi diska, polaroid kamera, prvih mobilnih telefona, nastanka tehnoloških kompanija
koje opstaju i danas, do konekcije putem društvenih mreža, virtuelnih identiteta i valuta.
U duhu sadašnjeg vremena, pripadnici ove i sledeće – Z generacije, usvajaju i koriste novu tehnologiju
brže i lakše od svih starijih generacija. Za razliku od svojih prethodnika, milenijalci i zoomeri ne samo da
svedoče razvoju nove tehnologije, već i zastarevanju iste. To najbolje potvrđuje činjenica, koja pomalo
zvuči kao mit – stariji milenijalsi su aktivno koristili Internet Explorer.
Dobre i loše okolnosti.
Više istraživanja pokazuje da se milenijalci teže osamostaljuju od drugih generacija, bilo da govorimo o
životu u roditeljskom domu ili o finansijskoj zavisnosti od roditelja. Osim toga, skloniji su tome da budu u
dugovima i teže dolaze do sopstvene imovine.
Nasuprot opštem mišljenju boomera i pripadnika generacije X, da su se milenijalci rodili u najbolje vreme
s aspekta dostupnosti obrazovanja i tehnologije, pojedini analitičari tvrde da su upravo milenijalci
najbaksuznija generancija u istoriji.
Uprkos svetloj perspektivi, život prosečnog milenijalca obeležile su različite političke, ekonomske i
zdravstvene krize, kao i globalno povećanje troškova života zajedno sa obezvređivanjem valuta.
Sve ovo doprinelo je tome da se milenijalci smatraju prvom generacijom u istoriji koja zarađuje i
poseduje manje od svojih roditelja.
Međusobno slični i povezani, društveno odgovorni.
Već pomenuti tehnološki razvoj doprineo tome da milenijalse posmatramo kao generaciju čiji su
pripadnici međusobno najsličniji. Analitičari ovaj podatak pripisuju uticaju društvenih mreža i aktuelnim
trendovima.
Karakteristična za milenijalse, kao i za mlađe zoomere, jeste angažovanost i osvešćenost po pitanju
socioloških i ekoloških tema, kao i svih drugih tema koje doprinose razvoju društvene svesti.
Sve ovo odražava se i na njihove potrošačke navike, i dovodi do nastanka sve zastupljenije „kulture
otkazivanja“ pojedinaca i brendova čiji društveni uticaj smatraju lošim.
Muzika je važan aspekt njihovog života, većinom nemaju omiljenog izvođača
Istraživanje koje je sproveo Nielsen pokazuje da milenijalsi više cene muziku, kao i da u odnosu na druge
generacije izdvajaju više novca na ove sadržaje.
Iako su spremni da „odreše kesu“, druge ankete pokazuju da milenijalci u najvećem broju slučajeva ne
mogu da izdvoje svog omiljenog izvođača.
izvor fotografije Freepik.com
autor teksta Renata Ilić
