Vozači ne prestaju da polemišu o tehničkim pregledima automobila i tumačenju novog pravilnika kojim su regulisani, a nedavno je još jednu u nizu dilema pokrenulo i pitanje da li je posedovanje rezervnog točka obavezno za sva vozila, čak iako on nije ni predviđen za neke od modela. Korisnici društvenih mreža o ovom problemu već su izvestili direktora Srpskog komiteta za bezbednost saobraćaja Damira Okanovića.

“Da li je realno da u Srbiji automobili koji fabrički ne poseduju rezervni točak, već imaju ‘riper kit’ ili ‘ran flet’ gume ne mogu proći tehnički pregled, nego ih teraju da nađu neki točak koji će slikati u gepeku”, pitao je jedan vozač na Tviteru.

Ubrzo je usledio i Okanovićev odgovor.

– Ne znam da li je realno, ali znam da nije po propisu, jer je dozvoljeno da umesto rezervnog točka automobil ima set za reparaciju – poručio je Okanović na ovoj društvenoj mreži.

Sa istim pitanjem obratili smo se i autocentrima.

– Čuli smo slučajeve da radnici na tehničkim pregledima traže takve stvari. Uzrok tome su dvosmislene i neprecizne formulacije propisa, koje daju prostora za različita tumačenja. Isto vam je kao sa “oštećenjem karoserije u velikoj meri”, kada je nezahvalno proceniti šta je velika mera. Ipak, radnicima u našem servisu je jasno da za vozila koja fabrički nemaju rezervni točak dovoljno je posedovanje pomenutog ‘riper kita’, odnosno seta za reparaciju guma – kažu u autoservisu.

Milan Božović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja takođe navodi da ovakve stvari ne bi smele da budu problem, te da je regulativa više nego jasna.

– Podacima o automobilu, a među kojima se nalaze i oni da li vozilo fabrički poseduje rezervni točak ili ne, raspolaže Agencija za bezbednost saobraćaja i na osobama koja rade tehnički pregled je da se kod njih informišu o tome. Vozač tu nema nikakve obaveze u smislu da dokazuje serviserima da li njegov automobil treba da poseduje pomenuti točak ili ne – kaže Božović.

Ako pak do bilo kakvim nesuglasica dođe, institucija kojoj se treba obratiti u tom slučaju je Uprava saobraćajne policije koja će rešiti stvar.

– Ovo pitanje tiče se obuke ljudi koji rade preglede, a koji očigledno nisu dovoljno edukovani – zaključuje Božović.

On dodaje da sem upotrebe seta za krpljenje guma, propisi definišu korišćenje i drugih sredstava poput gore navedenih “ran flet” guma koje kada se probuše omogućavaju da nastavite da vozite, ali smanjenom brzinom, kao i takozvanih “ćopavih” rezervnih toćkova koji su manjih dimenzija od onih klasičnih.