Kada, kako i koliko treba jesti, nezaobilazna su pitanja koja traže odgovor kada je reč o pravilnoj, zdravoj ishrani. Treba znati da se organizam ne hrani svim onim što pojede, već samo onim što može da usvoji. Dokazano je da su životinje kojima je data slabo kalorična hrana, ali koja je sadržavala sve hranljive elemente, živele 50% duže nego one koje su jele koliko su htele i mogle.
Cilj bi, dakle, trebalo da bude kvalitet a ne kvantitet hrane.Količina i vrsta hrane treba prvenstveno da odgovaraju potrošnji energije, zavisno od toga da li sedimo, radimo lakši ili teži fizički posao i od godina starosti, mada nam je, i kada se ne krećemo, potreban minimum hrane da bi se obezbedio osnovni metabolizam.
Ugljeni hidrati i masnoće proizvode kalorije dok zeleno povrće, cerealije i voće donose minerale i druge hranljive sastojke ćelijama organizma.Na primer: osobama koje rade fizički posao, sportistima i deci koja se dosta kreću (igraju), potrebno je mnogo kalorija, dok je organizmu onih koji više sede dovoljan samo minimum, pošto sedeći više ne mogu da sagore.
Ugljeni hidrati i masnoće proizvode kalorije dok zeleno povrće, cerealije i voće donose minerale i druge hranljive sastojke ćelijama organizma.Na primer: osobama koje rade fizički posao, sportistima i deci koja se dosta kreću (igraju), potrebno je mnogo kalorija, dok je organizmu onih koji više sede dovoljan samo minimum, pošto sedeći više ne mogu da sagore.
ISHRANA DECE
Posebna tema su deca.Pored kalorične hrane, naročito cerealija, potrebna im je velika količina minerala i vitamina za izgradnju skeleta i mišića, a pored toga, prilikom učenja, troše i mnogo nervne energije.Pod uslovom da se mnogo kreću i bave sportom, količine hrane za njih nisu ograničene ukoliko nisu naklonjeni gojaznosti, što otežava slučaj.
Posebna tema su deca.Pored kalorične hrane, naročito cerealija, potrebna im je velika količina minerala i vitamina za izgradnju skeleta i mišića, a pored toga, prilikom učenja, troše i mnogo nervne energije.Pod uslovom da se mnogo kreću i bave sportom, količine hrane za njih nisu ograničene ukoliko nisu naklonjeni gojaznosti, što otežava slučaj.
Posle 21. godine rast se zaustavlja, pa je organizam manje oseteljiv na demineralizaciju. Tada, ukoliko je potrebno, količine hrane mogu da se smanje. Do toga doba dobro je da im se mešaju u salati klice soje, sočiva i žitarica (jedna supena kašika na obrok).To je prava fabrika vitamina, besplatna i nezagađena. Za nekoliko dana, klijanjem, sadržina vitamina se umnoži 3,5 ili 10 puta i više, zavisno od vitamina. Štaviše, za vreme klijanja, deo skroba pretvara se u šećer i stvaraju se aminokiseline i enzimi.To je sveža hrana u svako doba godine i prava koncentracija životne energije koju valja uzimati u umerenoj količini, ne više od dve supene kašike.
Vitamin B12, koji je redak u povrću, udvostruči se za vreme klijanja, a vitamin E se pojavi u momentu klijanja kod mahunastog povrća.Obično se klice prave od: suncokreta, pšenice, ječma, slačice, sočiva, lucerke.
Vitamin B12, koji je redak u povrću, udvostruči se za vreme klijanja, a vitamin E se pojavi u momentu klijanja kod mahunastog povrća.Obično se klice prave od: suncokreta, pšenice, ječma, slačice, sočiva, lucerke.
ZA SPORTISTE I FIZIKALCE VIŠE I RAZNOVRSNIJE
Fizičkim radnicima su takođe potrebne obilne porcije ali treba proporcionalno zastupiti hranu koja će im obezbediti rezervne kalorije, ugljene hidrate, belančevine, masti, minerale i vitamine. Isto važi i za sportiste! Ali,u svakom slučaju, posebno treba voditi računa o sopstvenim reakcijama, težini, stanju želuca i probavnih organa, jetre i drugom.
Fizičkim radnicima su takođe potrebne obilne porcije ali treba proporcionalno zastupiti hranu koja će im obezbediti rezervne kalorije, ugljene hidrate, belančevine, masti, minerale i vitamine. Isto važi i za sportiste! Ali,u svakom slučaju, posebno treba voditi računa o sopstvenim reakcijama, težini, stanju želuca i probavnih organa, jetre i drugom.
Posle 40-te, a nekad već i od 35-te godine, krajnje je vreme da se otklone loše navike u ishrani i da se pređe na zdravu hranu. Spisak bolesti koje u to doba počinju sve je veći, a organizam i njegova odbrana sve su slabiji. Zato je vreme da se ozbiljno razmisli šta će tek biti kroz 20,30 ili 40 godina. Nika-da nije kasno da se odbace štetne materije i da se pređe na zdravu ishranu.
Ako mislite da ne podnosite neku hranu, koja se inače smatra „zdravom“, prvo proverite da ne preterujete s količinom. Naime. sve je pitanje doze: u maloj količini sve je lek, dok jake doze mogu da deluju kao otrov.
Ako mislite da ne podnosite neku hranu, koja se inače smatra „zdravom“, prvo proverite da ne preterujete s količinom. Naime. sve je pitanje doze: u maloj količini sve je lek, dok jake doze mogu da deluju kao otrov.
U POZNIJIM GODINAMA
U poznijim godinama, količina hrane treba da bude skromna. Otprilike, vrednost jednog obroka podeli se na ceo dan, s obzirom na to da je aktivnost umanjena i pod pretpostavkom da taj obrok sadrži sve potrebne hranljive sastojke.
U poznijim godinama, količina hrane treba da bude skromna. Otprilike, vrednost jednog obroka podeli se na ceo dan, s obzirom na to da je aktivnost umanjena i pod pretpostavkom da taj obrok sadrži sve potrebne hranljive sastojke.
PROSEČAN DNEVNI OBROK
Teško je odrediti svakoj osobi tačno potrebnu količinu dnevne hrane, što može lakše da se izrazi u procentima. Ta količina varira od osobe do osobe, prema ličnom stanju, a različita je i zavisno od godišnjih doba.Evo nekih preporuka sa sajta www.
Normalan prosečan dnevni obrok:
60 odsto presnog i kuvanog povrća i voća,
20 odsto proteina (jaja, sir, koštunjavo i mahunasto voće i povrće)
20 odsto glucida (hleb, krompir, pirinač, testo, cerealije, med). Masnoće nisu uračunate pošto su sastojci izvesne hrane: ulje u salati, buter u kolačima itd.
Prosečna „kompozicija“ za zimsko doba: 50 odsto povrća i voća, 20 odsto proteina, 30 odsto glucida.
Prosečna „kompozicija“ za letnje doba: 70 odsto povrća i voća, 20 odsto proteina, 10 odsto glucida.
Teško je odrediti svakoj osobi tačno potrebnu količinu dnevne hrane, što može lakše da se izrazi u procentima. Ta količina varira od osobe do osobe, prema ličnom stanju, a različita je i zavisno od godišnjih doba.Evo nekih preporuka sa sajta www.
Normalan prosečan dnevni obrok:
60 odsto presnog i kuvanog povrća i voća,
20 odsto proteina (jaja, sir, koštunjavo i mahunasto voće i povrće)
20 odsto glucida (hleb, krompir, pirinač, testo, cerealije, med). Masnoće nisu uračunate pošto su sastojci izvesne hrane: ulje u salati, buter u kolačima itd.
Prosečna „kompozicija“ za zimsko doba: 50 odsto povrća i voća, 20 odsto proteina, 30 odsto glucida.
Prosečna „kompozicija“ za letnje doba: 70 odsto povrća i voća, 20 odsto proteina, 10 odsto glucida.
