Петар Петровић Његош рођен је 13. новембра 1813. године у Црној Гори, у селу Његуши, близу Цетиња, као Радоје Томов Петровић. Био је српски владика, а познат је и као поглавар Црне Горе, а веома цењен као песник и филозоф. Узор и учитељ био му је био Сима Милутиновић Сарајлија, а на Његоша као ствараоца утицао је и Лукијан Мушицки. Може се рећи да је био романтичарски песник, занимале су га националне теме, национална историја. Певао је о јунаштву, а 1847. на народном језику, у Бечу, излази чувени ,,Горски вијенац.” Ово дело подсећа на грчку трагедију, а говори о истребљењу потурица и о читавој црногорској историји.
Као вредна Његошева дела издвајају се ,,Луча микрокозма” и ,,Лажни цар Шћепан Мали.” ,,Луча микрокозма” настала је 1845. године и представља филозофско- религијски спев. Говори о узроку човековог пада. ,,Лажни цар Шћепан Мали” је историјска поема која је написана у драмском облику. Овде Његош описује црногорског цара како се лажно представља као руски цар Петар III Романов. Његош је српском народу оставио поеме ,,Црногорац к свемогућем Богу”, ,,Мисао,” ,,Посвећено Г. С. Милутиновићу,” ,,Полазак Помпеја,” а као изузетно уметнички успела је песма ,,Ноћ скупља вијека.”
Петар Петровић Његош умро је веома млад, 31. октобра 1851. Заувек је остао упамћен као један од највећих српских стваралаца.
