Уз Јакшића и Змаја, Лаза Костић један је од највећих романтичарских песника наше књижевности, а поред тога био је правник, новинар, а говорио је и више страних језика. Рођен је 1841. године у Ковиљу.
За собом је оставио велика дела, познате песме Santa Maria della Salute, Међу јавом и мед сном, Снове снивам, Погреб, поему Самсон и Далила. Писао је и драме, Пера Сегединац, Максим Црнојевић. Увео је јамбски стих, стварао кованице, преводио Шекспирова дела, а био је и блиски сарадник Светозара Милетића.
Позната је његова љубав са Ленком Дунђерски и она је била тема многих дела, серија и уопште запамћена као једна романтичарска љубав.
У његовом стваралаштву сусрећу се мотиви срца, идеалне драге, умрле драге, родољубива осећања, национално расположење, бунт итд.
Српска књижевност заиста је обогаћена стваралаштвом Лазе Костића, најпре због његове ерудиције и савремености у то време. Може се сматрати претечом модернизма 20. века. Писао је баладе, романсе, лирске и епске песме.
Установљене су Награда Лаза Костић и Награда Венац Лазе Костића.
Многе школе, библиотеке и улице данас носе његово име које вечно стоји као понос српског народа. Лаза Костић један је од сто најистакнутијих Срба.
