Општину Нова Црња у Средњобанатском округу чине Радојево, Српска Црња, Нова Црња, Војвода Степа, Тоба и Александрово.
Александрово је настало пре тачно сто година и ове године његови становници и обележавају овај велики и важан јубилеј. Те 1921. населили су га добровољци из Првог светског рата, махом из Лике, као и колонисти из околних села Баната. Име је добило по краљу Александру Првом Карађорђевићу, који је земљу на којој се простире село даровао добровољцима.
Године 1943. добило је назив Банатско Александрово, а 1948. Велике Ливаде. Коначно, 1992. селу је враћен првобитан назив.
Становници Александрова претежно се баве пољопривредном производњом, а село је изнедрило многе успешне људе који су се касније усавршавали у другим градовима или у иностранству. Сви они потекли су из вртића и Основне школе ,,Бранко Радичевић,” која и данас, истина, има мање ученика, али се у свакој генерацији пронађе таленат. У центру села налази се храм Светог Георгија, као и ,,Добровољачка капија” која прича причу о настанку села и представља прави симбол овог малог места. Испред капије налази се биста краља Александра и служи као признање њему.
Александрово је, како кажу мештани, као цртано лењиром, са свега десет улица које су под правим углом. Може се рећи да се већина становништва познаје и дружи, а они који су из Александрова отишли увек му се враћају да се сете детињства и, можда, неких лепших времена.
Евидентно је да се број становника смањује, али исто тако и да село живи и да се рађају нека нова деца. Занимљиво је да је Александрово познато и по великом броју хранитељских породица. Многа деца из ових породица су ту и остала и засновала дом.
Лети се у селу окупљају сви, нарочито за Илиндан, славу села, када Александровчани одмарају и уживају у културно-уметничком и забавном програму.
Они старији кажу да је Александрово било једно од најлепше уређених места и да је прво у округу имало базен који је био центар окупљања омладине. Током лета, такође, некада се организовао и турнир у малом фудбалу. И данас траје фудбалски клуб ,,Борац,” а веома активни су и шахисти, који своје победе остварују кроз истоимени шаховски клуб. Данас успешно послује и ЗЗ ,,Полет,” јер како се каже, село не опстаје без задруге.
Александрово има и права богатства природе, рибњак, борову шумицу, а o њиховој лепоти не вреди много говорити, она може само да се доживи.
