Koliko je štetan SO2

Podeli:

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin
Share on email

SO2 je gas jako poznat svima nama koji živimo u industrijskim mestima.

Kao rođeni Boranin, znam ga od malena.

Sećam se njegovog spuštanja na grad dok sam se vraćao iz škole. Ovih dana vrednosti SO2 u vazduhu dostižu neverovatno visoke cifre, istražujući koliko je opasna ova situacija nastao je ovaj tekst.

Šta je to SO2 i kako nastaje?

SO2 ili sumpor dioksid je bezbojan otrovan gas koji ima miris ugašen šibice.

Nastaje pre svega sagorevanje fosilnih goriva i u procesu prerade rude u različitim industrijskim postrojenjima.

Interesantno je da ga stvaraju vulkani, ali i da su dizel vozila do pooštravanja regulativa bila jedan od glavnih izvora ovog gasa.

Za koga je sve toksičan SO2?

SO2 je toksičan za živa bića ali i za samu okolinu.

On pored iritacije disajnih puteva ima ulogu i u stvaranju kiselih kiša.

Kisele kiše su toksične za drveće, biljke , životinje, insekte i samu sredinu…

Razlog za to je činjenica da priroda kiselost takve kiše ne može da neutrališe.

Samim tim ona može da dovede do oštećenja biljaka, smanjivanja prinosa, uginuća insekata, riba…

Zemljište koje je izloženo kiselim kišama gubi svoja svojstva jer mikroorganizmi koji žive u njemu ne mogu da se izbore sa kiselošću i umiru.

Kako se unosi SO2?

SO2 se najčešće unosi udisanjem preko usta ili nosa.

Izlaganje kože i očiju je ređe,ali može da dovede do velike iritacije.

Kako izgleda SO2?

SO2 je bezbojan gas neprijatnog mirisa i ukusa.

Vrlo često je kombinovan sa drugim česticama prašine, pa je cela slika ovog tipa zagađenja sivo-crno-plavičasta teško prozirna magla.

Prilikom udisanja u ustima se oseća neprijatan ukus sličan mirisu posle gašenja šibice.

Taj miris dopire do ždrela i tera na pravljenje kratkih plitkih udaha.

Izbacivanje vazduha vrlo često izaziva kašalj koji jednom kada se pokrene teško staje.

U nosu može da se oseća pečenje i pojačano stvaranje sluzi.

Šta osećaju ljudi u prisustvu SO2?

Prisustvo SO2 može da dovede do sledećih tegoba:

  1. Otežano disanje i kašalj,
  2. Osećaj gušenja,
  3. Čudan metalast osećaj u ustima i žarenje u grlu,
  4. Suzenje očiju i curenje iz nosa,
  5. Ubrzani rad srca.
  6. Bol u grudima.
  7. Skok pritiska…

Ko je posebno ugrožen prisustvom SO2 u vazduhu i zašto?

Prisustvom SO2 su posebno ugroženi astmatičari, osobe obolele od hroničnog bronhitisa (HOBP), deca, osobe obolele od drugih hroničnih bolesti, ljudi koji vežbaju ili se bave teškom fizičkom aktivnošću ali i svi ostali…

SO2 u dodiru sa sluzokože koja je vlažna stvara sumporast kiselinu (H2SO3) koja je jak iritans.

Ona iritira sluzokože disajnih puteva, tera je da počne da stvara sluz i otiče.

Kod astmatičara, obolelih od HOBP – a ta sluzokože disajnih puteva je već iziritirana i dodatna iritacija pogoršava tegobe gušenja i zamaranja.

Deca su pod posebnom opasnošću od ovog gasa jer imaju veliku površinu sluzokože disajnih puteva, niska su, spora i time izloženija većoj koncentracije gasa koji se spušta pri zemlji.

Osobe koje vežbaju ili rade težak fizički posao udišu više kiseonika a samim tim i više SO2 koji dovodi do iritacije.

Pušači zbog već postojećeg nadražaja pluća duvanskim dimom.

Da li je prisustvo SO2 dugoročno gledano opasno?

Na žalost zbog velikog iritirajućeg potencijala na sluzokože disajnih puteva jeste opasan.

SO2 može da dovede do veće verovatnoća javljanja problema sa plućima, mogućnošću razvoja hroničnog bronhitisa i smanjenja funkcije pluća te iritacije sluzokože nosa.

Šta da uradite da biste se zaštitili?

Pre svega pratite nivoe SO2 u vazduhu.

Ukoliko su visoke zatvorite prozore i ne izlazite napolje, posebno je bitno da ne izvoditi decu u tom periodu.

Ukoliko ste se našli napolju u trenutku spuštanja SO2, prestanite sa fizičkom aktivnošću i sklonite se u zatvorenu prostoriju.

Važno je da se sklonite negde gde je čist vazduh

Ukoliko ste se nadisali dima, pokušajte da se sklonite u zatvorenu prostoriju, isperite oči i nos pijte dovoljno tečnosti.

Koji je zaključak?

Na žalost industrijsko društvo kojim smo okruženi borbu protiv zagađenja čini jako teškom.

Činjenica je da u takvim kombinatima rade ljudi i tim platama izdržavaju svoje porodice.

Ali ipak moramo da se borimo da organizacija, ciljevi, kvote koje te korporacije imaju, budu usaglašeni sa nama koji živimo u okolini.

Mi se sada više ne borimo ovde za nas, mi smo se već tog dima nadisali, mi se sada borimo za našu decu.

Zagađenje koje ostavljamo našoj deci je nasleđe po kojim će naša deca da nas pamte.

Naši ciljevi zato moraju da budu dugoročni, održivi i pre svega pametni.

Mi se u borbi sa zagađenjem ne borimo samo protiv jednog čoveka ili jedne firme već protiv čitavog mehanizma uzroka i posledica.

Cilj treba da bude, da u tom lancu uzroka i posledica, ekologija i zaštita zdravlja ljudi ne bude samo ukrasna karika već karika koja spaja i održava, jer samo zdrav radnik je dobar radnik.

 

Autori teksta: dr Ivana Cerovina Đurić i dr Ivan Đurić

RTV Santos

Autor: Redakcija radio televizije Santos

POVEZANE vesti

Dobrodošli na RTV Santos Instalirajte našu aplikaciju

Instaliraj
×

Pretraga