Problemi sa crevima, želucem, i ostalim organima zaduženim za varenje hrane često se dovode u vezu sa različitim emocijama.
Često čujemo da je nekome „muka” od nekoga/nečega, da nešto ne može da „svari”, da mu se od pomisli na nešto povraća.
Takođe, poznato je da se u stresnim situacijama najčešće aktivira ovaj sistem organa i alarmira da se nešto događa na nivou emocija.
Osobe sklone anksioznim stanjima često imaju dijagnozu ulkusa (čira) na želucu ili dvanaesopalačnom crevu.
Kako se ove bolesti povezuju sa našim emocijama i načinima na koje se suačavamo sa životnim situacijama?
Stručnjaci koji se bave ovom problematikom bolesti tankog creva povezuju sa tendencijom osobe da previše analizira, tumači i kritikuje, jer je upravo tanko crevo mesto gde se hrana razlaže i analizira.
U tankom crevu se iz hrane izvlače hranljive materije, pa se smetnje u ovom delu organizma povezuju i sa egzistencijalnim strahom, odnosno strahom da se neće izvući dovoljno hranljivih materija i da će osoba umreti.
Dijareja se povezuje takođe sa strahom.
Kada smo u strahu, nemamo vremena da analiziramo i tumačimo, već iz sebe izbacujemo nesvarene i neprorađene utiske.
Tokom dijareje gubi se velika količina tečnosti i organizam gubi vodu koja je simbol fleksibilnosti i koja osobu sputava da proširi granice sopstvenog „ja”.
Najčešća smetnja u području debelog creva je zatvor koji je odraz potrebe da se nešto sačuva, ne pusti.
U nekim kulturama, ovo zadržavanje se povezuje i sa materijalnim vrednostima i „tvrdičlukom”.
Ukoliko budete imali neke od problema sa zelucem i varenjem, zapitajte se:
- Jedem li se u sebi?
- Zašto sam ljut?
- Šta ne mogu da progutam?
- Kako rešavam sukobe i kako pokazujem agresivnost?
Autor teksta: Jelena Stefanović Jovanović
