Povodom 15. oktobra, Međunarodnog dana seoskih žena, Grad Zrenjanin ukazuje na položaj žena u ruralnim sredinama i na probleme sa kojima se one suočavaju u svakodnevnom životu. Gradonačelnik Zrenjanina Simo Salapura posetio je danas domaćinstvo Edit Bakoš u Lukinom Selu, uspešne preduzetnice i nosioca poljoprivrednog gazdinstva.
Gradonačelnik je rekao da specifičnost naše gradske teritorije, sa čak 22 seoske sredine, zahteva i posebnu brigu i odnos prema tom stanovništvu, posebno prema ženama.
– Bitno nam je da i danas, na Međunarodni dan seoskih žena, ukažemo na izazove s kojima se one susreću u svojim sredinama. Danas smo posetili nosioca poljoprivrednog gazdinstva Edit Bakoš, s kojom smo razgovarali o tome kako ovde funkcioniše proizvodnja, i to već punih 38 godina, i verujem da ćemo u narednom periodu, kroz ovakve posete i razgovore, kroz skretanje pažnje na položaj žena u seoskim sredinama i kroz druge aktivnosti, učiniti da se taj položaj poboljša – istakao je gradonačelnik i dodao da Grad izdvaja i finansijska sredstva za ovu problematiku.
Edit Bakoš, kao i ostali članovi njenog domaćinstva i porodice Bakoš, bavi se proizvodnjom povrća i cveća i nastavila je tradiciju koju su započeli njeni roditelji. Kaže da u radu nema pauze, da završetak ovogodišnje sezone istovremeno označava i početak priprema za narednu.
– U toku je sadnja cveća, salata je takođe u fazi sadnje i sve to radimo u plastenicima, kojih imamo na površini od jednog hektara. Od cveća većinom gajimo muškatle, imamo i petonija, begonija i drugih sitnih vrsta, namenjenih i sadnji u baštama i plasmanu na tržište, uglavnom Zrenjanina i delom Beograda. Dosta kupaca nam i dolazi, da kupuju, pogledaju šta nudimo, zatraže neki savet u vezi sa sadnjom – kaže Edit Bakoš.
O položaju i životu žena na selu ističe i dobre i loše strane.
– U radu u poljoprivredi ne postoje dani bolovanja ili trudničkog odsustva. Zaova i ja imamo po troje dece, nismo imali ni dana bolovanja, ne ostajemo kod kuće ni kada su deca bolesna i to su sigurno te loše strane. Takođe, cene naših proizvoda često nisu adekvatne troškovima koje imamo u proizvodnji, cenama goriva, mineralnog đubriva, radne snage. S druge strane, na selu imamo svoj mir, mogućnost da bez brige pustimo decu u dvorište i radimo u njihovoj blizini, da organizujemo radni dan na najbolji način – objašnjava Bakoševa.
Petnaesti oktobar je ustanovljen kao Svetski dan seoskih žena na Konferenciji žena Ujedinjenih nacija u Pekingu 1995. godine, kada se i naša vlada obavezala da ženama na selu obezbedi ravnopravan pristup i potpuno učešće u strukturama vlasti, i učini vidljivim njihove potrebe i mogućnosti u kreiranju razvojnih politika sela. Žene na selu teže ostvaruju prava na zdravstvenu i socijalnu zaštitu, opterećene su poslovima u domaćinstvu, a u starosti se suočavaju s malim penzijama ili ih uopšte i nemaju. Situacija se menja na bolje, posebno na teritoriji Evropske unije, gde je više od jedne trećine žena uključeno u proizvodnju hrane, a više od polovine u usluge povezane s proizvodnjom hrane.
