Živeti u skladu s prirodom i pri tom uživati u svim blagodetima koje nam daje ta priroda zasigurno je težnja svakog čoveka. Posebno onog čiji je životni prostor ograničen na gusto naseljene gradove. To bi se današnjom terminologijom moglo opisati kao „povratak prirodi“. Takvu privilegiju, u svakom smislu te reči, imaju oni koji žive na selu.
Bez obzira na sve poteškoće seosko-radnog života, te prednosti kao da neutrališu svu težinu tog življenja. Buditi se u osvit zore s prvim zracima izlazećeg sunca, uz prelepu budilnicu-pesmu ptica, osetiti sve mirise prirode, udahnuti svež i okrepljujući jutarnji vazduh, zaista jeste privilegija. O vizuelnom užitku da i ne govorimo. Odrastati uz gorostasne topole i vitke jablanove, diviti se dudovima, šetati u predvečerja tiha pored omamljujućih bagremova, sedeti ispod miomirisnih lipa, dodirnuti neobične cvetove divlje ruže, piti osvežavajući napitak od domaće zove, posmatrati prelepe cvetno-livadske pejzaže i sve to sublimirati u jedinstveno iskonsko zadovoljstvo, svakako jeste velika privilegija.
Baš zbog svih tih uzusa, a bez obzira na neke propratne poteškoće poput rinitisa ili blagog peckanja očiju, proleće je ipak najlepše godišnje doba. Sve ovo, poput vremensko-senzornog kaleidoskopa možete doživeti u jednom od najlepših banatskih sela – Belom Blatu.
Autor: Milan Nedeljkov
