Svi pričaju da je dojenje najbolja ishrana za dete, ali i da majci donosi dosta benefita. Sve je to tačno gledajući sa aspekta da dete najbolje dobija hraneći se majčinim mlekom, da je dojenje zdravo i za majku. Ali, šta je sa onom drugom stranom priče. Majke koje nemaju dovoljno mleka daće deci adaptirano mleko.
Međutim, šta je sa majkama koje ne žele da doje? Kako se one osećaju? Koliko je teško da podnosite osuđivanje okoline jer priznajmo, naša sredina je puna predrasuda.
Prvo i osnovno upućeno muževima, bakama, tetkama i ostalima dušebrižnicima:
Dozvolite majci deteta da odluči koji vid ishrane je najbolji za bebu. Neke majke na dojenje gledaju sa uživanjem i zbližavanju sa detetom na taj način, ali nekim majkama je dojenje okov čak iako imaju dovoljno mleka.
Nije uopšte neobično da žene budu jako nesrećne tokom čitavog perioda dojenja i da se bukvalno preporode onog momenta kad odviknu dete od istog i kad ga prebace na druge vidove ishrane. Šta god uticalo na to da se te žene tako osećaju, hormoni, nedovoljno sna, previše obaveza, treba ispoštovati njihovu želju.
Za dete je bolje da dobije flašicu datu sa puno ljubavi i raspoloženu mamu koja će da ga mazi, peva mu i igra se sa njim, nego da dobije dojku i majku koja besni i reži i koja ga istog momenta posle podoja ostavlja u krevecu. Deci je najpotrebnija ljubav, ali isto tako i majkama.
Zato, muževi pomozite svojim suprugama, nemojte da im prebacujete krivicu zato što su se odlučile na adaptirano mleko.
Svi smo mi različiti i na različite načine funkcionišemo i da bi porodica funkcinisala dobro, svi njeni članovi moraju da budu zadovoljni. Ja sam svoje dete dojila 14 meseci, ali mi nikad nije palo na pamet da nekog drugog osudim zato što ne doji! Jednostavno, svako ima svoju priču i ima pravo na svoj izbor!
Ono sa čim sam se ja isto susretala je da žene ne mogu da poveruju da druge žene nemaju mleka i da imaju poteškoće!
E pa poverujte! Postoji sijaset razloga za to! Neke su bolesti majke kao što je anemija, nedovoljna razvijenost mlečnih žlezda, bolesti štitaste žlezde, policistični jajnici, pušenje itd. Nekada su zdravstveni problemi deteta ono što onemogućava dojenje. Ali nije uopšte poenta ovog teksta koji su razlozi opravdani ili nisu opravdani za izostanak dojenja, već apel drugima da ne osuđuju nikog i da gledaju svoja posla!
Isto, svi se pitaju: dojenje na zahtev ili uobročavanje deteta. Odgovor je prost : ono što majke odluče!
Šta to znači? Majke koje nisu opterećene kućnim obavezama kao što su peglanje, kuvanje, čišćenje, pranje, odlazak u kupovinu, nego su samo posvećene detetu, možda imaju taj luksuz podoja na zahtev! Ali, priznajmo da biste obavili sve ovo što sam nabrojala jer to su svakodnevne obaveze potrebna vam je organizacija. Zašto ne organizovati dete kad će da jede. I kasnije u životu, zna se vreme za doručak, ručak i večeru i užinu!
Ono što je isto bitno to je da ne postanete rob ni svojih ni detetovih navika. Kod podoja na zahtev, majke često u početnim mesecima ne znaju da li su im deca dovoljno unela hrane, a to zna da stvori dodatnu anksioznost jer ste zabrinuti da li je dete i dalje gladno, ako ste nešto isplanirali, ne znate da li ćete moći to da obavite jer možda beba bude opet gladna…
Zato i treba vremena da se čovek odluči… Ako želite da hranite dete na zahtev, hranite ga, ako želite da ima obroke na nekoliko sati, možete i tako… Svakom odgovara nešto drugo i u tom smislu postavljati pravila je besmisleno.
Kao treće bih navela vreme za sebe!!! Priznajmo, iako kad postanemo majke prioriteti nam se menjaju, to ne znači da treba da zapostavimo sebe na ličnom i na profesionalnom planu. Nemojte da se osećate krivom ako ste zakazali frizera ili depilaciju, ili ste otišli do posla i da svaki čas zovete kući da vidite kako je beba. Imate pravo na vreme za sebe i za realizaciju ličnih i profesionalnih ciljeva, nebitno koliko oni zvučali banalno drugima. To što hoćete da ponekad udovoljite sebi, ne znači da ste loša majka!
Četvrto je vreme koje ćete provesti sa suprugom i starijim detetom ili decom je jako bitno! U suštini, beba prvih meseci većinom spava i plače i njene potrebe se lako zadovoljavaju mlekom i presvlačenjem ako nema grčeve ili neke druge poteškoće! Zato nemojte da se ustručavate da pozovete nekog da Vam pričuva bebu da biste otišli na piće sa suprugom ili da biste malo posvetili pažnje starijem detetu!
Jako je teško izbalansirati sve obaveze koje imate, ali ono što jeste tačno, to je da se često supružnici udalje sa dobijanjem novog člana porodice, starija deca bivaju ljubomorna i brigu o njima obično preuzimaju bake i deke a to nije dobro jer se svi osećaju zapostavljeno i kao da ih niko ne razume… Ja očekujem drugo dete i verujte da me od svih stvari najviše brine da li ću uspeti u tome da ne zanemarim svoju stariju ćerku i supruga!
Peto su sve one kućne obaveze i opsednutost time da sve bude kako treba i sređeno! E pa pogodite, ne mogu kuće i stanovi da nam izgledaju kao izložbeni saloni jer u njima žive ljudi, a oni za sobom ostavljaju tragove… Prvo, pokušavate da stignete na više frontova da obavite stvari a na kraju ste samo iscrpljeni i niste ni za šta, drugo i suprug i starija deca često ne vode dovoljno računa! Kod mene u kući su igračke na sve strane, samo što ih sredimo i moja ćerka ih sređuje takođe, posle pet minuta, opet mi kuća izgleda kao da je eksplodirala bomba!
Ali znate šta, ja sam u ovoj drugoj trudnoći prestala da se opterećujem tim stvarima. Naravno i dalje sređujemo i obavljamo sve što treba, ali ne očekujem da sve bude savršeno… Prosto, deca će da porastu, paziće i nadam se da će da mi pomažu, muž mi pomaže stalno ( jedan od razloga što ga volim najviše na svetu), ali on neće nikad da poraste kao i svi muškarci, isto tako u suštini kuća uvek može da bude sređena za manje vremena nego što ga utrošimo jer to vreme možemo da iskoristimo kvalitetnije. Zato urednost i čistoća treba da budu na nivou, ali pazite da ne propustite neke mnogo važnije stvari, nekada nismo ni svesni koliko je to lako…
Takođe još jedna stvar koja mnoge majke muči kad im pomažu bake ili neko drugi, je što granice između pružanja pomoći i preteranog mešanja u vaš život se jako teško postavljaju. Nije tu problem samo generacijski jaz i ona čuvena priča „u moje vreme ’’ i „ja sam svoju decu očuvala’’, tu je problem što se zahvalnost i poštovanje ovde iskazuju time da im dozvolite da budu mirođija u svakoj čorbi!!! Ja sam taj problem rešila tako što sam bez dlake na jeziku i što pomoć tražim ako mi je baš neophodna, a drugo, ne pada mi teško da se odreknem nekih stvari da bih angažovala dadilju… Mnogo je bolje sačuvati psihički mir, nego sačuvati malo novca!
Uglavnom su ovo muke koje opterećuju novopečene mame pored toga da li im dete napreduje kako treba ( što je posebna tema), ali ono što je najbitnije je da negde verujete svojim instiktima, da budete spremni da učite i da rešavate stvari u hodu, a pomoć stručnjaka, rodbine i ostalih uvek možete da potražite.
Autori teksta: dr Ivana Cerovina Đurić i dr Ivan Đurić
