Sepsa je nešto što predstavlja opravdani strah svakog pacijenta obolelog od neke upalne bolesti.
Opasna je po život i predstavlja komplikaciju virusnih, gljivičnih i bakterijskih infekcija.
U ovom tekstu ćemo govoriti o njoj.
Šta je to sepsa?
Sepsa je stanje u kome bakterija (ili neki drugi mikroorganizam) i njihovi produkti kao što su toksini i medijatori zapaljenja prodru i krvotok i šire se do drugih organa po celom telu.
Ona predstavlja jedno od najozbiljnih stanja i bilo koja infekcija može da napravi sepsu.
Najčešće nastaje usled upale pluća, infekcije bubrega i gastrointestinalnog trakta.
Koji su simptomi sepse?
Prvi simptomi sepse uključuju:
1. Temperaturu veću od 38 ° C ili nižu od 36° C,
2. Groznicu,
3. Ubrzano disanje,
4. Tahikardija,
5. Konfuzija i izmenjen mentalni status.
Ako se ne otkrije na vreme ovi simptomi se pogoršavaju i pored njih dolazi i do smanjenjenog mokrenja, blede kože, pogoršanja srčanog rada, pogoršanja disanja, pada trombocita, pada krvnog pritiska, gubitka svesti i na kraju otkazivanja organa i smrti .
Kako se ispituje da li neko ima sepsu?
Kad postoji sumnja na sepsu uvek treba uraditi kompletnu krvnu sliku sa leukocitarnom formulom, CRP, biohemijske analize, acidobazni status, elekrolite, prokalcitonin.
Takođe je potrebno davanje uzoraka na mikrobiološku analizu (hemokultura, urinokultura, davanje sputuma, brisevi…).
U neophodna ispitivanja spadaju i procedure kao što su rengenska snimanja, skener i magnetna rezonanca.
Ko je pod najvećim rizikom za dobijanje sepse?
1. Pacijenti stariji od 65 godina i deca mlađa od godinu dana
2. Svi imunokompromitovani pacijenti kao što su npr zaraženi HIV-om ili pacijenti oboleli od kancera, ali i mnogi drugi koji boluju od bolesti koje im imunitet srozavaju.
3. Pacijenti nad kojima su sprovođene invazivne procedure kao što npr bronhoskopija ili intubacija itd…
Kako se leči sepsa?
Lečenje sepse se sprovodi u bolničkima uslovima i podrazumeva:
1. Intravensku primenu antibiotika (ili nekog antiinfektivnog leka u zavisnosti od uzročnika),
2. Nadoknadu tečnosti i elektolita,
3. Antinflamatorne lekove,
4. Lekove protiv bolova,
5. Nekada je potrebno da pacijenti budu na respirator kada ne mogu samostalno da dišu,
6. Dijaliza takođe može biti neophodna kad postoji bubrežna slabost,
7. Često je potreban i insulin.
Koliko je opasna sepsa?
U otprilike između 40 i 50 % slučajeva, sepsa se završava smrću.
Polovina onih koji se oporave često imaju slabost i malaksalost, slabije pamćenje i koncentraciju, probleme sa spavanjem…
Jedno istraživanje navodi da ljudima koji su imali sepsu bilo potrebno otprilike oko 18 meseci da bi se osećali kao pre bolesti.
Na žalost sepsa predstavlja jedno opasno stanje koje treba ozbiljno shvatiti.
Ukoliko imate i vi iskustvo sa sepsom podelite ga sa nama u komentarima.
Autori teksta: dr Ivana Cerovina Đurić i dr Ivan Đurić
