Tokom jeseni preovladavaju brojne respiratorne infekcije, i to prehlada, zapaljenje grla (angina), zapaljenje uva i sinusa, grla, bronhitis, upala pluća.
Dolaskom hladnih dana, sve više boravimo u zatvorenim prostorijama koje se ne provetravaju dovoljno, tako da se kapljične infekcije lako prenose putem kašlja i kijanja. Ne treba zaboraviti ni direktni kontakt sa bolesnim osobama iz porodice ili sa posla. Dr Milan Jovanović, profesor otorinolaringologije, posavetovao je kako se izboriti sa bakterijama i prehladama koje su stigle sa nešto haldnijim danima.
Tokom jeseni preovladavaju brojne respiratorne infekcije, i to prehlada, zapaljenje grla (angina), zapaljenje uva i sinusa, grla, bronhitis, upala pluća. Vrlo često dolazi do preklapanja simptoma, jer jedan uzročnik može da dovede do više bolesti istovremeno, posebno kod starijih od 65 godina, hroničnih bolesnika i mlađe dece. Postoji čitav spektar tegoba na koje se pacijenti žale: curenje nosa, kijanje, kašalj, promuklost, bol u grlu, malaksalost, povišena temperatura, a nekada mogu biti otečeni limfni čvorovi na vratu.
Kako lečiti respiratorne infekcije?
Terapija virusnih infekcija treba da bude simptomatska, a terapija bakterijskih infekcija antibiotska. Međutim, često se antibiotici upotrebljavaju i u situacijama kada za to nema potrebe, a uočena su i brojna neželjena dejstva primene antibiotika.
Otkriće antibiotika je svakako jedno od najvećih dostignuća u medicini XX veka. Na samom početku njihove primene, smatralo se da će bakterijske infekcije time konačno biti iskorenjene. Međutim, usled njihove neadekvatne upotrebe, bakterije su vremenom postale organizmi koji se menjaju i na taj način “brane”, odnosno odupiru efektima antibiotika. Ta sposobnost bakterija se naziva REZISTENCIJA, i zapravo znači da se bakterije, na neki način, prilagođavaju i uče kako da izbegnu za njih štetno delovanje antibiotika.
Rezistencija se može prenositi sa jedne na drugu bakteriju i to čak i između različitih vrsta, a to dovodi do njihove još veće otpornosti.
Svaki put kada uzmemo antibiotike, otpornije bakterije ne reaguju, a neke čak postaju otporne na nekoliko različitih antibiotika, što ih pretvara u veoma opasne patogene. U praksi to znači da ćemo u budućnosti čak i obične bakterijske infekcije morati da lečimo sve jačim i jačim antibioticima.
Dodatno, treba naglasiti da antibiotici nisu selektivni lekovi. Oni deluju kako na loše, tako i na one dobre bakterije u našem organizmu. Uništavanje dobrih bakterija dovodi do disbalansa u crevnoj flori i time do niza neprijatnih stomačnih tegoba, od kojih su najčešći proliv, grčevi i nadimanje. Zbog toga su probiotski preparati danas definitivno postali “zlatni standard” uz svaku antibiotsku terapiju. Savetuje se primena probiotika od prvog dana antibiotske terapije, i još najmanje 7-10 dana po završetku, odnosno što duže to bolje!
Izvor:alo.rs/novosti.rs
