Vuna i predmeti od nje jedni su od najprijatnijih prirodnih materijala.
Pre nego što se obuju vunene čarape, koje su sve traženije ili obuče džemper od čiste vune, potrebno je uraditi mnogo posla.
Potrebna je ovca, pa je potrebno tu ovcu ošišati a to je tek početak.
Vunu je, između ostalog, potrebno oprati. Tradiciju pranja vune na najprirodniji moguči način, u reci, čuvaju žene iz Boke, sela u opštini Sečanj, članice udruženja „Banatsko jagnje“.
Žene iz Boke vunu peru u Tamišu. Kako kažu, tamiška voda je meka, i u julu ili avgustu, kad se dovoljno ugreje, idealna je za pranje vune.
Nekada su članice ovog udruženja prale mnogo više vune nego što to rade danas, ali tradicija je sačuvana a od vune, oprane i iščešljane, izdrndane ili upredene, nastaće jorgani ili najfinije rukotvorine, od šalova, kapa, zimskih čarapa do prsluka i džempera.
Ove godine Bokinke su oprale 25 runa, uglavnom od ovaca rase “Virtemberg” i “Il de frans”, ali se provukla i neka “cigaja”.
Vunu su u Tamišu, baš kao i uvek, prale isključivo domaćim sapunom, napravljenim od svinjske masti.
Ove godine Bokinke će od vune praviti jorgane, je im je od prethodnih godina ostalo dovoljno ispredene vune za štrikanje.
Vunu će im izdrdnati vunovlačar iz Sečnja, jedan od retkih preostalih u ovom kraju.
Od vune vešte ruke članice udruženja žena “Banatsko jagnje” ištrikaju najlepše stvari, čarapice kojima daruju decu u svojoj opštini ili prsluke koje poklanjaju monasima u banatskim manastirima.
Nešto, naravno, i prodaju kako bi imale sredstava za izdržavanje svog udruženja.
Volele bi, kažu, da ovu lepu tradiciju neko nasledi a volele bi i da osnuju centar za vunu, u kom bi svoje znanje i veštine prenele mlađima.
