Слободан Бурсаћ није родом из Зрењанина, али је наш град одвео на места о којима се пре његовог диригентског и професорског ангажмана у Зрењанину могло само маштати.
Рођен је у Личкој Калдрми 08.фебруара 1941.године као најмлађе, шесто дете. Након очеве погибије, он се са мајком, браћом и сестрама сели у апатин и настањују се на адреси Жарка Зрењанина 18. Управо у граду који носи презиме народног ослободиоца, Слободан ће учинити да се сви становници заљубе у хорску музику. Након основне и средње школе, 1960. године уписује Музичку академију у Београду и дипломира на одсеку дириговање у класи проф. Михајла Вукдраговића, а 1968, године долази у Зрењанин и запошљава се у музичкој школи „Јосиф Маринковић“, где поркеће рад школског хора, који убрзо прераста у Градски хор музичког друштва „Јосиф Маринковић“.
Под диригенстком палицом Слободана Бурсаћа, хор „Јосиф Маринковић“ ниже успехе, а круна савршеног дириговања и педагошког рада у наш град стиже право из Велике Британије. Јула 1987.године на Светском фестивалу хорова у Ланголену, Велика Британија, хор осваја прву награду у категорији мешовитих хорова, и одмах потом, у међусобном распевавању свих хорова победника, осваја ласкаву титулу “Хор света“.
Маестро Слободан Бурсаћ је хором зрењанинске музичке школе руководио две и по деценије, а девет година након његове смрти, хор на кратко преузима његов син, такође истакнути диригент, Андреј Бурсаћ.
О значају Слободана Бурсаћа и његовом неизбрисивом трагу, као и поштовању које и дан данас ужива међу бившим ученицима и љубитељима хорске музике, говори и то да се у Зрењанину одржава фестивал који носи његово име, у центру града улица носи име Слободана Бурсаћа, а у Алеји великана се налази његова биста.
За све три ствари заслужни су управо некадашњи певачи у хору „Јосиф Маринковић“ који су препознали значај рада маестра Бурсаћа и на овај начин његов рад сачували од заборава.
