Diši duboko. Broj do deset. Pa unazad. Pusti misli da ti lete random po nekim slikovitim uspomenama koje ti bude osećaj sreće. Jer znaš da će se one ponoviti. Ne takve iste, ali jednako snažne da te drže iznad površine dok ne osećaš tlo pod nogama. Gledaj, mačko, kroz to oko koje izaziva mrak i doktor mu kao davljeniku daje slamčicu da vidi još neke boje. Čega si se to nagledalo, da više nije moglo u tebe da stane? Uvek sam te hranila lepotom, jel ti je bilo too much?
Svega si se nagledalo. Nisam te štedela, a opet sam te uzimala zdravo za gotovo. Nikada nismo seli da porazgovaramo. Kako se tebi čini ono što vidiš? Zašto nisam osetila da ti treba infuzija, da ne možeš da ideš u korak sa mnom? Ne želim da mislim da si mi radilo iza leđa, ili je iz nekog razloga to bilo potrebno? Nikada te ne ubije ono čega si svestan, već ono pred čim zažmuriš. Tolike smo storije zajedno prešli, i kupali se u slatko-slanim vodama koje su te izbrusile u biser koji priča in silencio. Volela sam kad se gledamo, tvoj mi sjaj nije govorio da te plaši mrak koji je blizu.“Ukoliko se hitno ne operišete, za nedelju do dve dana ostaćete bez vida na levom oku“.
Neka je greška, ja ne mogu da ostanem bez vida. Pobrkali ste moje oko sa nečijim, možda je to oko prethodnog pacijenta, ili vaše daleke rođake ili koga god. Ja vidim! Pogledajte! Ja vidim! Znate ono, that can’t happen to me! Iako mi je retorika jača strana, izgubila sam verbalni obračun i odlučila da verujem da čovek ipak bolje poznaje moje oko od mene. Iako ga je upoznao tek pre 15 minuta. Eh, ljubav na prvi dvogled. Da, zvuči vrlo čudno. Mislila sam da sve što je moje, ja znam kako kuca, diše i oseća. Nisam imala puno vremena da se raspravljam sa rođenim okom, oko te izdaje ćemo kasnije, samo sam pomislila. Bićeš ti tu još dovoljno vremena da se dogovorimo oko nekih stvari. Tako mi drugog oka. Ovako ne može. Ja sam imala druge planove. A dopali bi ti se, sigurna sam.
Ovaj put ti si me izvelo na date. Kako ne verujem u slučajnosti, postojao je dobar razlog da pustim nepoznatog čoveka da nas spaja. Servira meni, određuje šta je za aperitiv, a šta za desert? Da li će kasnije uslediti ples i poljubac ili će svako otići svom svetlu/mraku. Na kraju sve zavisi od nas dvoje, zar ne? Sada ti mogu priznati, bio je to jedan od najlepših sastanaka ikada. Videla sam sve tvoje boje, radosti i tuge. Otvorilo si dušu, i ja sam zaplivala. Znala sam da ću isplivati. Verovala sam ti. Dali smo jedno drugome second chance. Kontam da ti je ipak lepo tu sa mnom, samo si mali buntovnik koji radi za moje dobro.
Hvala ti što si me gurnuo preko sopstvenih granica i pokazao da mogu da se dočekam na nogama. Hvala ti što strah pretvaraš u snagu i što smo na kraju ipak otišli zajedno kući.
Napomena: Kontrolišite se/sve redovno.Simptomi su često neupadljivi ali tiho agresivni. Stignite na vreme. I 5 do 12 je bolje nego 12 i 5.
