Izmenama i dopunama Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu predviđeno je uspostavljanje depozitnog sistema za jednokratnu ambalažu. To u praksi znači da će potrošači plaćati kauciju na posebno označene proizvode, a da će prilikom vraćanja ambalaže u prodavnicu dobiti iznos kaucije nazad. Javna rasprava traje do 12. marta.
Izmenama i dopunama zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu predviđeno je da jednokratna ambalaža za vraćanje bude obeležena nacionalnim bar kodom, kaže pomoćnik ministra zaštite životne sredine, Filip Abramović i dodaje da će građani novac od depozita moći da podignu na bilo kom prodajnom mestu.
„Glavna odredba je uvođenje depozitnog sistema u delu prikupljanja ambalažnog otpada što znači uvođenje mogućnosti građanima da na prodajnim mestima gde su kupili proizvod koji je plastika, metal ili staklo, mogu isti da vrate i dobiju iznos depozita nazad“, kaže Abramović.
Izvšni direktor Udruženja za ambalažu i zaštitu životne sredine Miloš Katić upozorava, međutim, da je predlog zakona nejasan, nedefinisan i preuranjen.
„Mi smo insistirali kao industrija da se prethodno uradi studija izvodljivosti ili analiza efekata i da se na osnovu nje definišu rokovi, vrste materijala koje bi išle u depozitni sistem i objekti koji bi bili obveznici tog sistema, ali i način uspostavljanja depozitnog tela koje bi upravljalo sistemom“, rekao je Katić.
On precizira šta bi trebalo da se uradi pre nego što se zakon usvoji: „Nabavka opreme, izrada softvera, priprema građana, priprema objekata. Mi ništa od toga ne znamo. U predlogu zakona stoji aluminijum. Ne znamo da li se odnosi na aluminijumske konzerve za piće ili se odnosi na konzerve od ribe, pašteta. Isto tako ne znamo koja plastika će biti obuhvaćena ovim izmenama, da li je to PET ambalaža ili tvrda plastika.“
Katić dodaje da je depozitni sistem uglavnom uspešan u zemljama gde se 70 odsto trgovine odvija preko velikih marketa. To, kako primećuje, u Srbiji nije slučaj. Dobit za građane, dobit za životnu sredinu bi mogla da bude višestruka, ali samo pod uslovom da se sistem postavi kako treba, kaže Katić.
Pomoćnik ministra Filip Abramović tvrdi, međutim, da će koristi od zakona imati i privreda.
„Mi ovu meru vidimo kao veliku privrednu šansu i uvođenje cirkularne ekonomije u većem procentu u Srbiju. Povećanjem količine ovog otpada, biće povećana i potreba za otvaranjem preduzeća koja se bave njegovim sakupljanjem, kao i za povećanje kapaciteta u postojećim firmama“, kaže Abramović.
U predlogu Zakona o izmenama i dopunama zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu navodi se da sredstva za finansiranje tog sistema neće biti obezbeđena iz državnog budžeta , već od kaucije koju građani nisu želeli da preuzmu.
Autor: rts.rs, foto: Pexels
