Za pravoslavne hrišćane i katolike danas je Veliki petak, dan kada je Isus Hristos osuđen i razapet na Golgoti, žrtvujući se za sve ljude. Veliki petak najtužniji je dan u hrišćanstvu. Mnogi danas ne jedu ništa, ili samo hleb i vodu. Najvažniji posao na ovaj dan je farbanje jaja – u crvenu boju.
Na Veliki petak stradao je na krstu Isus iz Nazareta, Bog i čovek. U pravoslavnim hramovima, na večernjim bogosluženjima na ovaj dan obeležava se vreme smrti i skidanja sa krsta tela Gospodnjeg, kada se na posebno ukrašen sto ispred oltara, koji simbolično predstavlja Hristov grob, iznosi plaštanica.
Skidanje sa krsta čest je motiv na slikama velikih svetskih umetnika.
Tri puta se, uz zvuke klepala, obilazi oko crkve, što simbolično predstavlja Hristovu sahranu. Plaštanica se potom polaže ispred oltara. Dan se provodi u tihovanju i molitvi.
Zaustavljaju se svi poslovi u kući i polju, najvažniji posao danas je bojenje jaja i to u crvenu boju, simbol prolivene krvi Hristove i novog života koji se rađa iz njegove svesne žrtve. Prvo crveno jaje naziva se čuvarkuća, čuva se na posebnom mestu da se ne razbije.
Pripisuju mu se posebna svojstva – lekovitost, plodotvornost, zaštita od grada i zlih sila. Ko ne stigne danas, može da oboji jaja i sutra, pre sunca.
Danas se strogo posti, ko može – ne jede ništa, drugi samo suvi hleb i vodu. Poste čak i oni koji to nisu činili tokom prethodnih dana Velikog posta.
Stariji ljudi kažu: ako na Veliki petak pada kiša, neće biti šljiva, a ako je toplo i sunčano, očekuje se veliki rod voća.
Za Vaskrs su, takođe, vezani lepi običaji u našem narodu.
Vaskrs je najveći hrišćanski praznik i dan Hristovog vaskrsnuća. Tog dana je Isus Hristos vaskrsao iz mrtvih, pobedio smrt i svim ljudima, od Adama i Eve do poslednjeg čoveka na zemlji, darivao večni život. Vaskrs je pokretni praznik, koji najranije može biti 4. aprila, a najkasnije 8. maja, računato po novom, gregorijanskom kalendaru.
Vaskrsenje se slavi tri dana, hrišćani se pozdravljaju sa: „Hristos voskrese“, a odgovaraju „Vaistinu voskrese“. Posle službe, narod se međusobno pozdravlja rečima: „Hristos Voskrese!“ i „Vaistinu Voskrese!“Tako se pozdravlja do Spasovdana, četrdesetog dana od Vaskrsa. Veliki petak,
Velika subota i Vaskrs, koji je uvek u nedelju, najznačajniji su dani u crkvenom kalendaru. Običaj je da i oni koji retko odlaze u crkve u te dane odu u hram i pomole se za duše svojih predaka i zdravlje svojih potomaka.
Po završetku jutarnje liturgije počinje vreme mrsa i vaskršnje gozbe.
Ručak se obavlja u porodičnom krugu.
Posle zajedničke molitve, ponovo, jedni drugima čestitaju Vaskrs i sedaju za svečano postavljenu trpezu. Na stolu stoji ukrašena činija sa ofarbanim jajima. Domaćin prvi uzima jedno jaje, a za njim svi ukućani, i tada počinje tucanje.
Prilikom tucanja izgovara se „Hristos Vaskrse“ i „Vaistinu Vaskrse“.
Posle vaskršnjeg ručka nekad je bio običaj, a danas je to samo lepa uspomena, da cela porodica, svečano obučena, prošeta gradom i svrati na kafu i piće u neku gradsku kafanu.
