Večeras u ponoć, po narodnom verovanju, nebo je darežljivo prema budnima.
Narodno verovanje je da u bogojavljenskoj noći nebo posebno darežljivo i da će želja svakome biti ostvarena.
Danas je Krstovdan, dan kada posti svako ko je kršten. To je i dan kada su mnogi ljudi u godinama po Isusov uzdizanju na nebo bivali kršteni, te mu otuda i naziv – Bogojavljenska noć
Večeras u ponoć, narodno je verovanje, nebo je darežljivo prema budnima. Ko ne zaspi, ako izađe u na prelazu iz jednog dana u drugi i možda se baš njemu nebo otvori. Zato je tradicija da se u Bogojavljenjskoj noći zaželi želja “jer će se i ostvariti”.
Na Bogojavljenje je Jovan Krstitelj krstio tridesetogodišnjeg Isusa Hrista, triput ga potopivši u vodu reke Jordana. Po svršetku obreda, sa neba je sleteo golub i spustio se na glavu Isusovu, a začuo se i glas (Boga) koji je rekao: “Ovo je moj sin ljubljeni, koji je po mojoj volji”, čime su se po prvi put otkrile Sveta Trojica: Otac (Bog), Sin (Isus) i Sveti duh (u liku goluba).
Pošto se Bog obratio i otkrio da je Isus njegov sin, Srbi su razvili tradicionalni bogojavljenski pozdrav – Bog se javi, odnosno Hristos se javi.
Naša narodna tradicija poseduje nekoliko odlika osobenih za bogojavljenjski dan.
U pojedinim krajevima Srbije običaj je da se na dan Hristovog krštenja operu stvari i očisti kuća jer su prošli nekršteni, tj. nečisti dani koji traju od Božića.
Drugi lep, ali skoro nestali običaj jesu koledari. To su bili mladi ljudi i sveže oženjeni mladići koji su od Božića obilazili svoja sela pod maskama, pevajući koledarske pesme, zazivajući sve najbolje porodicama pored čijih su kuća prolazili. Zauzvrat, domaćini su ih darovali u hrani.
Konačno, najpoznatija posebnost Bogojavljenja jeste plivanje za Časni krst koje se organizuje širom Srbije i pravoslavlja. Iako je napolju obično veoma hladno, skupina hrabrih i smelih, uglavnom muškaraca, pliva za krst. Ovaj obred je drevniji od hrišćanstva. U pitanju je drevni običaj Starih Slovena koji su dve nedelje posle Malog Sunca, tj. Svarožića (danas Božić) odnosili svoje idole iz domova i hramova na reku i kupali ih, što se očuvalo nakon pokrštavanja u obličju plivanja za krst i pranja ikona za Jovanjdan.
Na Bogojavljenje sveštenik u crkvi deli bogojavljensku vodicu. Ona se čuva tokom cele godine, do sledeće, a veruje se da je lekovita. Njom se ljudi umivaju za zdrav vid i piju je ako su bolesni.
Izvor:Srbija Danas
