Dramska scena
Premijera: subota, 25. oktobar, u 20 časova
Uglješa Šajtinac
OGIGIJANKE
Reditelj: Željko Đukić
Scenski govor: Dijana Marojević
Scenografkinja: Dragana Purković Macan
Kostimografkinja i dizajn svetla: Nataša Vučurović Đukić
Kompozitorka: Nataša Bogojević
Video dizajn: Dragan Mileusnić
Saradnica za kostim: Aleksandra Vučković
Igraju:
Biljana Keskenović (k. g.) – LEPA
Sanja Radišić – OLGA
Jana Bjelica (k. g.) – ANGELINA
Jovan Torački – MILENKO ZEBIĆ, LjUBIN OTAC
Sara Simović – LjUBICA ZEBIĆ LjUBA
Miloš Lazić – MILOŠ GAVRILOVIĆ (SLUŽBENO LICE)
Stevan Smiljanić (k. g.) – TOLjA
Mirko Pantelić – GOJKO BJELIĆ, „DJETE KOZARE“
Inspicijentkinja: Jelena Istrat
Suflerka: Ivana Titin
Scenska tehnika
Šef scene: Srđan Vekecki
Dekorateri: Filip Aleksić, Daniel Kašlik, Aleksandar Došen, Ognjen Pejački
Rekvizita: Dragana Grubački
Svetlo: Bojan Kapriš
Ton: Jelena Pantelić
Video projekcija: Aleksandar Brustul
Garderoba: Vesna Došen, Danijela Selaković
Šminka: Draginja Puškarić
Krojački radovi: Aranka Aleksić
Stolarski radovi: Goran Janačković
Pod rukovodstvom Vilmoša Kašlika
Reč reditelja
Ogigijanke su poetska drama o tri generacije žena koje se zateknu zajedno u oronuloj salašarskoj kući u Banatu u sred katastrofalne poplave. Naslov komada priziva mitološku Ogigiju, ostrvo iz Odiseje, čime se sugeriše poetski okvir za priču o usamljenosti, čekanju i žudnji.
Kada Tamiš izlije, spoljašnji svet nestaje, karakteri su upućeni jedni na druge i ne preostaje im drugo nego da se suoče sa sobom i jedni sa drugima. I pored toga što se nalaze u katastrofi („poplavi“), preovladava intimna, topla i pozitivna atmosfera. Sve se vrti oko saosećajnosti, oko potrebe da se trauma iz prošlosti izgovori i čuje.
Ogigijanke su u neku ruku i komad‒pejsaž jer je Lepin salaš prostor sećanja, gde su tragovi vremena i senke odsutnih trajno prisutni. Izlizani kućni prag, stare fotografije na zidovima sa izbledelom mustrom, blizina reke i poplavljena polja čine svojevrsnu „mitologiju zavičaja“: priču kojom se periferija osvetljava kao pozornica univerzalnog.
Ideja da se lokalnom dā vrednost svetskog, odnosno da se zavičaj tretira kao mali centar sveta, tipična je za poetski svet Uglješe Šajtinca u kome uvek ima nade. On je u tom smislu jedinstven i danas nam je preko potreban.
Projekat je deo zvaničnog programa Zrenjanin – Prestonica kulture Srbije 2025, sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i Grada Zrenjanina.
