Potpisan Protokol o saradnji između Matice srpske i Grada Zrenjanina – istaknut ogroman doprinos Banata i našeg grada srpskoj kulturi i istoriji

Podeli:

Gradonačelnik Zrenjanina Simo Salapura i predsednik Matice srpske prof. dr Dragan Stanić potpisali su u Novom Sadu Protokol o saradnji, dokument na osnovu kog će ta najstarija srpska književna, kulturna i naučna institucija i Grad Zrenjanin realizovati aktivnosti i projekte od zajedničkog interesa i unaprediti saradnju u skladu sa svojim delatnostima. Ovim Protokolom se od posebnog značaja ističe saradnja na projektima koji se odnose na izučavanje srpske građanske kulture, srpskog nacionalnog pokreta, istoriju i kulturu srpskog naroda u Banatu. 

 
 
 
Svečanosti u prostorijama Matice srpske prisustvovali su još i generalni sekretar te institucije dr Milan Micić, kao i direktor zrenjaninske Gradske narodne biblioteke “Žarko Zrenjanin” i predsednik Društva članova i prijatelja Matice srpske u Zrenjaninu Milan Bjelogrlić i direktorka Istorijskog arhiva Mirjana Basta. 
 
Gradonačelnik Simo Salapura kazao je da je saradnja sa kulturnom institucijom  kakva je Matica srpska nemerljiva, kada je reč o razvoju kulture i očuvanju tradicije čitavog srpskog naroda.
– Ono što poseduje Matica je blago koje može da nam proširi vidike, da nam pomogne da razumemo istoriju na pravi način i da nas usmeri da kreiramo budućnost. Da Zrenjanin razume kolika je važnost ove institucije, svedoči i postojanje Društva prijatelja Matice srpske u našem gradu, jednog od najaktivnijih takvih društava u našoj zemlji, a ovim protokolom definisaćemo da se što češće programi Matice nalaze u institucijama kulture u Zrenjaninu – naveo je Salapura i dodao da su, od brojnih istorijskih događaja koji su u vezi sa Zrenjaninom, dva izuzetno važna da, u saradnji našeg grada sa Maticom srpskom, budu još bolje rasvetljena i predočena generacijama koje dolaze. 
 
 
 
– Reč je najpre o Bečkerečkom programu, veoma važnom političkom dokumentu za organizovanje srpskog naroda u okviru austrougarskih institucija vlasti, a zatim i o događaju od neprocenjivog istorijskog značaja, osnivanju prvog Srpskog narodnog odbora na teritoriji Vojvodine, upravo u Zrenjaninu, koji je inicirao da se realizuje vekovna ideja pripajanja Vojvodine matici Srbiji – istakao je gradonačelnik. 
 
Predsednik Matice srpske prof. dr Dragan Stanić istakao je da je Banat dao ogroman doprinos srpskoj kulturi i s tim na umu imamo i sve ono što je u vezi sa Zrenjaninom. Rekao je i da bi veliki pisci koje je naš grad dao takođe trebalo da budu predmet istraživanja i saradnje, definisane ovim Protokolom. Od starijih, pomenuta su imena Aleksandra Sandića i Todora Manojlovića, od novijih Vujica Rešin Tucić, Vojislav Despotov ili Jovica Aćin, uz manji, ali veoma značajan opus Aleksandra Bjelogrlića.
– Kada vidite šta se sve može istraživati i uraditi samo u prostoru književnosti , onda je jasno zašto smo se našli u istom poslu s gradom Zrenjaninom, odnosno gradskim kulturnim ustanovama koje bi brinule o realizaciji svega ovoga. Ideja je i da ne ulazimo u nikakve fiktivne troškove, već da u skladu s onim što realno bude urađeno, da to bude i finansirano. Pominjali smo i istoriju sporta i istoriju privrede u Zrenjaninu, sve su to stvari od važnosti za ovaj grad i jasno je da su u pitanju dugogodišnji projekti na kojima  će se raditi – naglasio je Stanić. 
 
 
 
Milan Bjelogrlić rekao je da su predstavnici Grada Zrenjanina danas, uslovno, “gosti Matice srpske”, ali da je Matica srpska u Banatu oduvek “na svom terenu”, od samih njenih istorijskih početaka. Podsetio je na zanimljiv istorijski detalj da je, prilikom preseljenja Matice srpske iz Pešte u Novi Sad, 47 paketa knjiga preneto brodom “Napredak” bečkerečkog trgovca Jovana Forovića
– Ta veza našeg grada i Matice datira od davnih dana i saradnja našeg Društva s njom je evidentna, promovišemo njena izdanja i bavimo se kulturnom baštinom, a bavićemo se i nekim nedovoljno poznatim istorijskim momentima i događajima, kao što je ustanak Srba u Banatu 1594. godine, neobjašnjivo potisnut u sećanjima, a koji smo propustili da formulišemo kao prvi srpski ustanak protiv Otomanske imperije – naveo je, između ostalog, Bjelogrlić. 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Izvor:zrenjanin.rs

RTV Santos

Autor: Redakcija radio televizije Santos

POVEZANE vesti

Dobrodošli na RTV Santos Instalirajte našu aplikaciju

Instaliraj
×

Pretraga