Ova godina ozvaničila je nešto do sada nezamislivo: porodično nasilje dobilo je oblik mafijaškog nasilja. Prave mafijaške likvidacije su „utihnule“ pred mnogobrojnim slučajevima nasilja nad ženama i njihovim zlostavljanjima.
Ono što je važno uočiti kao novu društvenu pojavu i kao predmet psihološke, socijalne i medijske pažnje, jeste to da su se tokom 2023. godine pojavili neki zločini koji su u javnosti dobili naziv „porodični“. Oni nisu novi, postojali su i do sada, ali su zbog masovnosti, brutalnosti, načina i mesta gde se događaju identifikovani i nazvani – „porodični“.
Takav frustrirajući oblik nasilja, u potpunosti unižava pojam porodice, jer to je sve samo ne „porodično“, niti taj termin ima ikakve veze sa zlostavljanjima i ubistvima, osim što je postao adresa gde se zlo dešava.
Možda baš zbog te sintagme „porodični zločin“ sve deluje surovije, sirovije, brutalnije i otvoreno traži da se analizira kako bi se u što većoj meri onemogućio i sprečio u savremenom dobu.
Svakako da porodica u trećem milenijumu ne sme biti mesto zločina, niti sinonim za išta loše, te ova pojava, da se nasilje u daleko većoj meri dešava baš u porodici, traži hitnu akciju: društvenu, državnu, a to znači i medijsku. Mediji, čini se mogu biti najjača i najdelotvornija spona između države, društva i porodice u kojoj se sve dešava.
Žene su te koje su u najvećoj meri žrtve porodičnog nasilja, i od toga ne treba okretati glavu. Poslednji meseci je oblikovana „crna serija“ porodičnih ubistava u kojima su stradale žene, od kojih se mnoga vode kao „teška ubistva“.
Ono što je posebno važno za ovaj trenutak, kao predmet psihološke, socijalne i medijske pažnje, jeste baš to da su zločini nad ženama zaista bili „porodični“. Dogodila se njihova nagla eskalacija, prvenstveno kroz različite oblike zlostavljanja žena, a potom i prema drugim članovima porodice: deci i majci.
A, izvršilac je samo jedan i on ima različito ime za istu osobu: muž, suprug, bračni partner, otac, roditelj i sl.
-Otac moje dece je čovek zbog koga živimo životom bez mira i spokoja. Imao je meru zabrane prilaska godinu dana, bio je kontrolisani model viđenja dece jednom mesečno, jedan sat iz razloga što je svesno u svojim terminima gađao u momentim besa, čim je god stigao decu. Deca su se meni žalila po povratku kući, a prethodno sam videla da nisu to ta deca, povukla su se u sebe, izmenila su se, imali su noćne more, bili su to krici, jauci, buđenja, škrgutanje zubima, sin kada bi se vratio od njega sakrivao bi se ispod stola…
Tako ova žena pred kamerama objašnjava zlo kroz koje je prolazila, a i sada prolazi, čekajući i sudsku pravdu.
-Sve vreme u krivičnom postupku koji traje evo već sedam godina on privatno, lekarskim nalazima odlaže 25 puta ročišta. Potvrđena mu je optužnica za polno uznemiravanje svoje dece, za nasilje nadamnom i nad decom. Možete misliti, krivični postupak toliko dugo traje, da sam ja ponižena ne samo postupcima nasilnika nego i sistema jer je delo prema meni zastarelo.
-Žena, žrtva nasilja, prvo daje izjavu svojoj doktorki, pa policiji, pa Sigurnoj kući, pa Centru za socijalni rad, i ima sedam-osam procesa suđenja, znači od alimentacije, pa kome će dete da pripadne, razvod braka, povreda imovine, i to užasno dugo traje. Evo, ja se sudim od 2014. godine i još mi ništa nije završeno, kaže Hajrija Ramadani, koja je i sama bila žrtva zlostavljanja u braku. Potom je osnovala udruženje žrtava nasilja „Hajr“, koje danas pomaže upravo ženama koje su doživele različite oblike torture.
-To je užasna priča gde morate vi stalno da ponavljate vašu priču i kažu zaboravi to, „izađi“ iz toga. Ne možete da zaboravite kad suđenja traju sedam-osam godina, zato ja kažem, mi smo u braku, tom užasnom braku, zato što nas država drži u tom braku, zato što nikako da se završe ta suđenja.
Iza svega toga, ipak ostaju potresne sudbine, jer i u tom vremenu suđenja dešavaju se stvari koje žene opisuju kao ponižavajući i poseban oblik maltretiranja, psihičkog iznurivanja u kome deca rastu sa svim traumama.
-Da li sistem brine kome daje decu u ruke? Ja molim sistem da se nikad i nikom više ne ponove ubistva koja su se dešavala, kada su ubijeni i majka i sin, i molim da se zaštiti svako dete i moja deca, kaže jedna od majki koja je pretrpela fizičko nasilje i trenutno se sudi sa bivšim suprugom.
-Čovek, njihov otac, se osam godina ne javlja svojoj deci na ulici, a koji nas u isto vreme prati, proganja, zastrašuje na teritoriji Zemuna gde živimo. Sav u tamnom, sa kapuljačom na glavi, često preko puta našeg prozora gde smo podstanari, u prizemlju, deluje strašno. Deca se sad plaše da izađu do parkića jer je on tu, kažu: tata nas čudno gleda, prati sina do škole i tako to traje godinama.
Bilo je toliko strašno da su stanari čitave zgrade izašli da vide zašto deca vrište. Ona su vrištala jer je u zgradu ušao otac koga su se uplašila. Postoji iskaz iz policije da su mislili da će se deca onesvestiti i da nikad nisu videli takav strah dece od oca.
-Žrtve nasilja su bukvalno obeležene. One ne mogu da nađu stan, ne mogu da nađu posao, niko ih ne razume. Možete da zamislite ženu koja ima dvoje ili troje dece da ona treba da zaradi i za sebe i za suđenje koje ima, i za decu da se školuju, i da pojedu nešto, da plaćaju račune. Sa jednom platom, to je prosto nemoguće.
Zato se žene vraćaju nasilniku, jer nasilnik pruža bolje nego država koja je jača od nasilnika. Tako da ne smemo više da krivimop žrtvu nasilja. Mi stalno krivimo upravo žrtvu nasilja: zašto nisi ovo uradila, pa mogla si ovo da uradiš, mi sve što pitamo – nije to tako, ne može tako da se uradi. Žrtva nasilja ima veliki problem jer jednostavno nema pravo na život.
Neke žene su prepuštene same sebi i prinuđene da se snalaze i bukvalno preživljavaju jer su se odlučile da više ne trpe nasilnika pored sebe. Jedna od njih nam je kroz suze ispričala:
-Trudim se da vodim decu na trening, ćerka ide na crtanje, tako da ih ne opterećujem, da nemaju osećaj šta sam ja preživela i kako proživljavam. Oni ne znaju koliko ja plaćam kiriju, šta sve plaćam, nemaju ništa pojma o tome. Uvek gledam da oni imaju osnovne stvari za život, da žive normalno, da se druže.
Želim da budem nasmejana sa njima, da im pomognem oko domaćih, da ih prošetam, da ih odvedem u bioskop, ako je rođendan da ga proslave i da se druže sa drugovima. Dovoljno im je stresa u školi, želim nekako da ih zaštitim od stresa koji ja imam, i da što manje znaju o tome, jer mislim da je to bolje za njih i njihovo detinjstvo i kasniji život, ispričala je jedna od majki koja se odlučila da zaštiti sebe i svoju decu od porodičnog nasilja svog bivšeg supruga.
Napomenuli smo da je da je porodično nasilje u najnovije vreme zamenilo kriminalne i mafijaške oblike nasilja. Eskalacija nasilja među „običnim“ građanima je postala negativan fenomen kojem se treba posvetiti, van svakog medijskog senzacionalizma i želje za internet profitom „klikovima“ i često nesvesnim veličanjem zločina i počinitealja porodičnog nasilja.
Da bi se uvideo stepen agresije nad ženama i obračuna u porodici, često sa tragičnim ishodom po žene, dovoljno je samo, umesto bilo kakvog teksta i komentara, poređati izveštaje iz 2023. godine koji su nas svake nedelje uznemiravali i opominjali kolika količina nasilja se dešava u porodicama našeg društva.
To je prava „geografija bola“ u našoj zemlji. Ona je praćena izveštajima i vestima koje su potresle ljude Srbije ali i regiona:
Lebane – uhapšen čovek koji je u porodičnom domu pretio svojoj majci i ženi da će proći „kao oni sa televizije“ (maj),
Vrdnik- „Devojka nakon proslave unakažena od batina“ – ona sama je uz potresne fotografije svog lica objavila kakvo je nasilje doživela (maj).
Lazarevac – „Pretio ženi pred decom da će je zaklati – komšije su čule vrisku i zapomaganje i pozvale policiju koja je uhapsila nasilnika“ (juli),
Kraljevo,„Nakon prebijanja jedva ostala živa“ (jun),
Novi Sad- „Pretio ubistvom bivšoj devojci“ (avgust),
Beograd- „Pijan pretio ženi ubistvom“ (jun),
Pećinci- „Pod dejstvom droge pretio ženi i ćerki da će da ih ubije“ (jun),
Bečmen – „Pretio ženi da će je ubiti pa završio u pritvoru“ (avgust),
Zemun – „Pretukao sestru i njeno dete“ (jul),
Pančevo- „Pijan tukao i vređao ženu“ (maj),
Pančevo – „Pred decom pretio ženi da će je ubiti“ (jun),
Beograd – „Pretio ženi nožem pa joj isekao gume da ne bi pobegla sa detetom“ (jun),
Smederevo – „Ubiću i vas i sebe – Pretio ženi i sinu zbog imovine“ (maj),
Beograd – „Hirurg sa VMA ženu davio kablom, šutirao nogama u glavu i telo, udarao rukama i raznim predmetima“ (maj),
Bač – „Ženi pretio smrću, a kod sebe ima pušku i noževe“ (jun),
Padina – „Pretio ženi iz zatvora da će je ubiti“ (jun),
Novi Sad – „Ćerka Đorđa Balaševića prijavila muža za porodično nasilje“ (maj),
Niš – „Tukao ženu dok se nije onesvestila“ (maj),
Vrnjačka Banja – „Pretio ženi da će je ubiti“ (maj),
Batajnica – „Pretio ženi nožem pred sinom“, (maj),
Niš – „Pretio ženi i ćerki da će ih razneti bombom“ (jun) i dr.
Samo u avgustu beležimo nova nasilja i ubistva:
„Vređao i tukao suprugu – nasilnik nogom razvalio vrata pa je čupao i udarao pesnicama“
„Jezivo nasilje u Beogradu–muškarac se posvađao sa ženom i slomio joj vilicu.“
„Pretio majci smrću, pa je pretukao“
Subotica – „Napao majku sekirom „
„Ubio ženu“ (21.08.), „Ženu izbo nožem, pa skočio sa balkona“
Brutalno pretukli devojku i pobegli (22.08.)
Nakon svega ovoga nameće se apel svim društvenim institucijama i državnim organima za što bržu i sveobuhvatniju akciju, kao i strogo poštovanje i primenu zakona, da se ovo društveno zlo u što većoj meri spreči.
AUTOR TEKSTA: EDIT PRO
