Ljubomir Kokotović je grafičar i književnik rođen 3. novembra 1936. godine u Banatskom Karađorđevu. Kao grafičar svoje motive je najpre pronalazio u Vojvodini.
Specijalizirao je grafiku i u Briselu, na Visokoj školi arhitekture i vizuelnih umetnosti. Tih godina dok je živeo i radio u Belgiji, Engleskoj, Francuskoj, Holandiji i Italiji.
Ljubomir Kokotović je izlagao svoje radove na samostalnim i grupnim izložbama grafike i crteža, a prvi put 1962.
Njegove kasnije izložbe bile su sa čuvenim imenima: Renatom Gutuzom, Pablom Pikasom, Salvadorom Dalijem, Huan Miroom i Mark Šagalom, a britanska kritika ga je uvrstila među četiri najzapaženija crtača novijeg vremena zajedno sa Geetah Boolkah, Michal Hudak i Mauro Molinari.
Ovih dana slučajno smo ga sreli na ulici u šetnji sa svojom suprugom i zamolili za kratak intervju. Rado je pristao i započeo razgovor ovim rečima…
“Trudimo se da svaki lep dan provedemo u šetnji i druženju.
Svaki trenutak je lep i neopisiv, ali to ipak zavisi od oka posmatrača. Evo pogledajte ovu lepotu danas, sneg na zemlji, Sunce sija Božanska energija isijava iz svakog atoma, a vi živi, zdravi i na nogama, sa voljenom osobom pored sebe i idete kud god hoćete, pa šta bi ste više, rekao je Kokotović.
Duhovit kao i uvek Ljubiša, kako ga prijatelji oslovljavaju, nastavlja ovaj razgovor.
“Po godinama ja sam bliže kraju nego početku i zato sad više nego ikad uživam u svakom danu. Moja supruga Jela i moja uzdanica pravi mi društvo.
Što se tiče umetničkog rada jedino što sada radim je uživanje u ranijim delima bilo da su likovna bilo književna, njihova lepota za mene nema cenu u njima je moj život utkan na ovaj ili onaj način”, govori Karađorđevčanin.
Supruga Jela vedre prirode kao i uvek nadovezuje se na ovaj razgovor i dodaje.
“Ljubo je jako nostalgičan i često pričamo o prošlim danima i nekim boljim vremenima koja nam po malo ili malo više nedostaju.
Kuća nam je prepuna umetnina, starih stvari ili kako kažu antikviteta koje je Ljubiša decenijama sakupljao, to je jedna neverovatna zbirka koja verujte mi ima dušu ističe Jela i dodaje, sva ova umetnička dela imaju dušu i neverovarnu energiju koja može da se oseti, a za sve ove godine postala je bukvalno deo nas i mi je zato ljubomorno čuvamo”, rekla je supruga Jela.
Sa svojih 85 godina profesor je još uvek prilično vitalan, ali i dalje tih kao i uvek, jer kako sam kaže, kada pričate sa iskrenim osećanjem onda se ta priča dobro čuje i ne morate glasno govoriti.
Objavio je zbirku priča: “Gut baj Brodvej, elo Vrans” 1996. godine i roman “Trčanje za svojom senkom” 2006. godine.
Dobitnik je prestižnih domaćih, evropskih i svetskih nagrada i priznanja.
