Koliko u modernom vremenu opstaju stari zanati kao što je tkanje?

Podeli:

Pitanje je na koje nam odgovor daje Gordana Dunai, profesorka filozofije u Zrenjaninskoj gimnaziji, koja se tkanjem bavi iz hobija, no ipak, shodno svom pozivu, svemu daje nekakav viši smisao, čime ovakav hobi dobija novo značenje, lepo postaje još lepše.

„Na ideju da se bavim tkanjem došla sam tako što sam poželela da radim još neki posao, tada sam upoznala Zorana Sljijepševića, tkača, koji me je uputio u veštinu tkanja 2015. godine.

Međutim, shvatila sam da je to mnogo više od dodatnog posla, to je nešto što je zaista hobi u onom izvornom smislu reči, da čovek to rardi iz čiste ljubavi i iz čiste želje da stvori nešto lepo. Naravno da postoji i ta dimenzija da je to dodatni posao, da je lepo kada me ljudi vide, kada od mene nešto kupe, ali kod svih starih zanata, mislim da je to nešto sporedno u odnosu na ono što šovek dobije kada se bavi nekim starim zanatom, svaki od njih, kao i ovo tkanje kojim se ja bavim, ima i vaspitnu ulogu.

Dosta sam razmišljala o tome , šta je tu toliko značajno i šta je to toliko vredno? Upravo to je sprava za rad, razboj, koji vaspitava čoveka i tera ga da uspori u životnom ritmu koji je sada svima jako brz“.


Gordana objašnjava i zašto je to tako:
„Sa razbojem ne može da se žuri, ne može da se brza, ne može da se uradi na brzaka ili nešto instant, mora da se radi smireno, polako, strpljivo i potpuno posvećeno tome što se radi. Tako da sam shvatila da sam došla na ideju iz jednog pragmatičnog razloga, a zapravo dobila mnogo više nego što sam očekivala“.

Na pitanje da li je teško naučiti tkanje, kao i  savladati  razboj, Gordana odgovara da nije:
„Rekla bih da je jednostavno, mehanizam je jednostavan, takav isti je od kada postoji razboj, kažu da datira još negde iz praistorijskog doba, kada su ljudi shvatili da može da se napravi nit životinjskog ili biljnog porekla i da može da se na neki način poveže da bi stvorili odeću.

Jednostavno je kada se ukapira mehanizam, ima neke svoje korake koje je potrebno nekoliko puta ponoviti da bi se savladali, ali mislim da bi mogao svako da nauči.
Sam proces je dugotrajan, jedan čas tkanja traje četiri sata, što je opet jako neobično za naše uslove, dakle sporo. Polako ide i samo učenje, ali može se savladati, mislim da je to samo jedna mehanika koja može da se savlada, dok sama tkanica zavisi od kreativnosti onog ko radi“.

Koliko je vremena potrebno za izradu jednog predmeta?
„Dužina izrade predmeta zavisi od debljine niti“, kaže Gordana Dunai, tanje niti zahtevaju duži rad, a predivo može da bude laneno ili pamučno. Ako bismo zbrojali sate za izradu, recimo, jednog šala, potrebno je od deset do petnaest sati da se izradi, ako bi se radilo u kontinuitetu, što nije praksa, kaže kroz osmeh Gordana.

Kada se spoje ljubav prema promišljanju i lepom dobije se jedna ovakva mekano- šarenolika kombinacija koja pleni svojom jednostavnošću, a ukoliko je potrebno da se provežba fokus ili trenira strpljenje, tkanje je svakako jedno od rešenja.

Autor teksta: Aleksandra Forotičan Rauški

RTV Santos

Autor: Redakcija radio televizije Santos

POVEZANE vesti

Dobrodošli na RTV Santos Instalirajte našu aplikaciju

Instaliraj
×

Pretraga