„Ucenjivanje“ građana da daju podatke koje nisu dužni da daju, ili uskraćivanje usluge zbog toga, treba da bude predmet interesovanja i drugih nadležnih organa.
Iako mnogi na ulazu u državne institucije bez pogovora ostavljaju lična dokumenta na portirnicama, malo ko zna da građanin ima pravo da traži od nadležnih u obezbeđenju da ga puste u objekat samo na osnovu uvida u ličnu kartu, bez zadržavanja dokumenta.
„Onaj ko insistira na ostavljanju ličnog dokumenta, osim u slučaju da je to zakonom izričito predviđeno krši pravo na zaštitu podataka o ličnosti. Ako još uskrati ulaz u zgradu, krši i druga prava građana“, kaže Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
Kada na ulazima u zgrade organa uprave, sudova, ali i javnih institucija službenici zatraže ličnu kartu, najčešće je zadrže na portirnici i vrate je građaninu kada on napušta zgradu. Poverenik je više puta upozoravao da je takva praksa nezakonita. Zbog toga je ministar unutrašnjih poslova pre nekoliko meseci uputio depešu svim organizacionim jedinicama MUP-a, kojom je naložio da se sa takvom praksom prestane.
„Bilo bi logično da i drugi koji se bave obezbeđenjem objekata, od privatnih agencija pa do sudske straže, slede taj primer. Nije valjda potrebno da se poverenik upozorenjima obraća svakom od njih pojedinačno“, naglašava Šabić.
Pitamo šta će se dogoditi ako građanin pruži lični dokument na uvid i zatraži da mu odmah bude vraćen.
„Bilo bi dobro i najlogičnije kad bismo mogli da pretpostavimo da je jedino što se može dogoditi to da dokument bude vraćen“, kaže poverenik.
Ako službenici ipak ne vrate dokument, da li građani treba da se bune i da ih podsećaju na zakon?
„Moj savet je da treba da insistiraju na svom pravu. Znam da će mnogi reći ono ‘šut s rogatim ne može’, da ljudi ne vole da rizikuju da zbog toga ne završe posao radi koga su došli, da ne dobiju uslugu koja im je potrebna, ali definitivno je važno, možda najvažnije, da sami štite svoja prava. Drago mi je što iz prakse znam da je takvih slučajeva sve više i da to daje efekte. „Ucenjivanje” građana da daju podatke koje nisu dužni da daju, ili uskraćivanje usluge zbog toga, treba da bude predmet interesovanja i drugih nadležnih organa“, objašnjava Šabić.
Do sada je u 150 slučajeva pokrenut prekršajni postupak, na zahtev poverenika, na osnovu Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Podneto je i nekoliko desetina krivičnih prijava nadležnim tužilaštvima. „Nedavno smo dobili prvu pravosnažnu presudu kojom je, zbog neovlašćene obrade ličnih podataka, sud izrekao zatvorsku kaznu. Ali i ta kazna od šest meseci zatvora izrečena je uslovno. Bilo bi dobro kada bi ona bila nagoveštaj nove bitno drugačije prakse pravosuđa prema onima koji krše pravo na zaštitu podataka o ličnosti građana“, kaže Rodoljub Šabić.
Bilo je i slučajeva da se postupak obustavi i da su, umesto kazne, okrivljeni uplaćivali određene iznose u dobrotvorne svrhe. „U prekršajnim postupcima pokrenutim po zahtevu poverenika izrečen je veći broj novčanih kazni, više desetina. Treba, međutim, reći da iako kazne zaprećene zakonom iznose od 50.000 do 1.000.000 dinara za pravna lica i od 5.000 do 50.000 dinara za odgovorna fizička lica, sudovi najčešće izriču kazne na donjoj granici“, kaže Šabić.
Građani treba da znaju u kojim situacijama su obavezni da daju svoje lične podatke, a kada nisu dužni da to učine.
„Građani imaju obavezu da lične podatke daju samo onom ko je na to izričito ovlašćen zakonom. I to samo one podatke na čiju obradu se to zakonsko ovlašćenje odnosi. U nekim situacijama to je jasno i nesporno, na primer policija, lekar, sud, a u nekima i nije. U ovim drugim građani imaju pravo da od onog ko im traži lične podatke zahtevaju da označi zakonski osnov za to, a on je dužan da na taj zahtev odgovori. Bez osnova utvrđenog u zakonu obrada podataka o ličnosti je nedopuštena osim uz izričit, voljni pristanak osobe o čijim podacima je reč“, objašnjava poverenik.
Lični podaci „na izvolte“
Pre nešto više od godinu dana javnosti su bili izloženi lični podaci oko 5,2 miliona punoletnih građana Srbije. „U Agenciji za privatizaciju, gde je u postupku nadzora utvrđeno da je ‘Evidenciji nosilaca prava’, koju je agencija prijavila kao ‘zbirku koja se vodi na posebnom računaru, osiguranu sistemom lozinki za autorizaciju i identifikaciju, koju mogu da koriste samo ovlašćena lica’, pristup bio moguć od bilo koga i na jednostavan način. Nakon intervencije poverenika, ‘rupa je zatvorena’, ali riziku neovlašćene obrade i zloupotrebe, bila je izložena ogromna količina ličnih podataka – ime, prezime, jedinstveni matični broj građana i neki drugi podaci. Tada sam rekao da želim da verujem da će bar ovaj skandalozni slučaj dovesti do ozbiljne promene u odnosu države prema pravu građana na zaštitu podataka o ličnosti. Nažalost, ništa se bitno nije promenilo nabolje“, kaže Rodoljub Šabić.
Autor: Politika
