Napadač završi utakmicu bez gola, a trener ga proglasi jednim od najboljih na terenu. Za navijača koji je video nekoliko promašaja takva ocena može da zvuči čudno. Objašnjenje se često krije u onome što je taj igrač radio između prilika: gde se kretao, kome je otvorio prostor i koliko je otežao protivniku da započne napad.
Ko prati vesti iz Premijer lige, redovno nailazi na rasprave o tome da li je nekom klubu potreban bolji strelac ili napadač koji se drugačije uklapa u ekipu. Izbor zavisi od načina na koji trener želi da igra. Jednom timu potreban je fudbaler koji će završavati akcije, dok drugom mnogo znači da isti igrač učestvuje i u njihovoj izgradnji.
Devetka je dobila više zadataka
Dres sa brojem devet tradicionalno povezujemo sa igračem koji je najbliži protivničkom golu. Od njega se očekuju dobar udarac, snalaženje u gužvi i sposobnost da iskoristi priliku koja traje tek delić sekunde. Ti kvaliteti i dalje odlučuju utakmice.
Vremenom su se, međutim, menjali raspored igrača i zahtevi prema centralnom napadaču. Mnoge ekipe igraju sa jednim centarforom, uz fudbalere koji napadaju sa bokova. On zato mora da proceni kada da ostane blizu gola, kada da priđe saigraču sa loptom i kada da svojim kretanjem oslobodi prostor za nekog drugog.
Napadači su i ranije učestvovali u dodavanjima i pomagali odbrani. Promena se vidi u tome koliko te obaveze mogu da budu važne za ceo sistem igre i koliko pažljivo treneri biraju igrača koji će ih obavljati.
Firmino je pokazao kako napadač oslobađa druge
Roberto Firmino bio je dobar primer takve uloge u Liverpulu Jirgena Klopa. Iako je zauzimao centralno mesto u napadu, često je odlazio unazad, prema sredini terena, da primi loptu.
Time je protivničke štopere stavljao pred nezgodnu odluku. Ako krenu za njim, iza sebe ostavljaju prostor u koji mogu da utrče Mohamed Salah ili Sadio Mane. Ako ostanu na svom mestu, Firmino dobija priliku da primi loptu i poveže akciju.
Za takvu ulogu koristi se izraz „lažna devetka“. Njena vrednost postaje jasna kada se pogleda nekoliko dodavanja pre gola. Napadač može da odvuče čuvara, odigra kratak pas i omogući saigraču da stigne pred gol. U zapisniku će se najviše pamtiti strelac, dok je važan deo posla obavljen ranije.
Pritisak na protivnika počinje od napadača
Obaveze centarfora nastavljaju se i kada njegova ekipa izgubi loptu. Trener može da traži da odmah priđe protivničkom štoperu, zatvori pravac dodavanja prema sredini ili usmeri igru ka aut-liniji.
To je osnova presinga, organizovanog pritiska kojim ekipa pokušava da oteža protivniku igru i ponovo osvoji loptu. Napadač često prvi pokreće saigrače, pa mora da prepozna pravi trenutak. Loš prijem lopte ili spor pas mogu da budu znak za zajednički izlazak napred.
Ako potrči prerano i bez podrške, protivnik ga lako zaobiđe. Zbog toga se od njega traži i razumevanje igre. Firmino je pod Klopom imao važnu ulogu upravo u takvom pritisku, koji je Liverpulu pomagao da do lopte dođe blizu protivničkog gola.
Kejn je spajao završni pas i završni udarac
Drugačiji primer pružio je Hari Kejn tokom godina u Totenhemu. Uz golove, veliki deo njegovog doprinosa činila su dodavanja saigračima koji utrčavaju prema golu, naročito Sonu Hjung-minu.
Kejn je umeo da se povuče, primi loptu i pošalje je iza protivničke odbrane. Odbrambeni igrači tada su morali istovremeno da prate njega i saigrače koji koriste prostor ispred njega.
Sezonu 2020/21. završio je sa 23 gola i 14 asistencija, kao najbolji strelac i najbolji asistent Premijer lige. Taj učinak pokazuje koliko različitih poslova može da stane u jednu poziciju. Igrač zadužen za završnicu ujedno je stvarao prilike za druge.
Haland pokazuje koliko vredi kretanje bez lopte
Različiti zahtevi prema napadačima ostavljaju prostor i za igrače kojima je najveća snaga završavanje akcija. Erling Haland svoju igru u velikoj meri zasniva na pronalaženju prostora uz poslednju liniju odbrane i pravovremenom ulasku u priliku.
Njegovo kretanje zahteva stalnu pažnju čuvara. Kratak korak u jednu stranu, promena pravca i ubrzanje mogu da mu donesu prednost dovoljnu za udarac. Čak i tokom perioda u kojima retko dodiruje loptu, mora da prati saigrače i procenjuje odakle bi dodavanje moglo da stigne.
Takva igra traži strpljenje. Napadač ponekad više puta utrči bez dobijene lopte pre nego što se pojavi prava prilika. Za publiku ona traje nekoliko sekundi, dok joj prethodi mnogo pokušaja da se odbrana pomeri i uhvati nespremna.
Dobar napadač mora da odgovara ekipi
Firmino, Kejn i Haland predstavljaju različite načine da se igra ista pozicija. Njihovi primeri pokazuju koliko izbor centarfora zavisi od ostatka tima, od saigrača koji mu dodaju loptu do onih koji utrčavaju pored njega.
Golovi ostaju najvažniji deo procene napadača. Ipak, za potpuniju sliku vredi posmatrati i kako njegova ekipa dolazi do prilika. Tada postaje jasnije zbog čega trener nekada toliko ceni igrača čije ime te večeri nije završilo među strelcima.
