U postupku izvršenja izvršitelj ima potpuno ista ovlašćenja kao sudski izvršitelj, sem u vraćanju zaposlenog na rad i porodičnim odnosima, gde je isključivu nadležnost i dalje zadržao sud. Izvršitelji sa druge strane su isključivo nadležni za komunalne predmete, gde je sud izgubio nadležnost sem po odlučivanju po pravnom leku, prigovoru i zahtevu za otklanjanje nepravilnosti.
U svim ostalim sferama, nadležnost za izvršenja može biti sudska ili privatno izvršiteljska u zavisnosti od volje izvršnog poverioca. Izvršni poverilac mora u predlogu za izvršenje da odredi da li će izvršenje sprovesti sudski ili privatni izvršitelj. Termin privatni izvršitelj koji se koristi je netačan, bliži bi mu bio termin javni izvršitelj kao javni notar, Zakon o izvršenju i obezbeđenju ih jednostavno zove – izvršitelji. Upravo su oni nosilac javnih ovlašćenja imenovan na funkciju od strane Ministarstva pravde.
Šta se sve fenduje od stvari i da li sve spada pod naplatu duga?
U principu, Zakon o izvršenju i obezbeđenju se bavi time šta ne može da se fenduje. Predmet izvršenja ne mogu biti:
1) odeća, obuća i drugi predmeti lične upotrebe, posteljne stvari, posuđe, deo nameštaja koji je neophodan izvršnom dužniku i članovima njegovog domaćinstva, kao i šporet, frižider i peć za grejanje;
2) hrana i ogrev za potrebe izvršnog dužnika i članova njegovog domaćinstva za tri meseca;
3) gotov novac izvršnog dužnika koji ima stalna mesečna primanja do mesečnog iznosa koji je po zakonu izuzet od izvršenja, srazmerno vremenu do sledećeg primanja;
4) ordenje, medalje, ratne spomenice i drugi znaci odlikovanja i priznanja koje je primio izvršni dužnik, lična pisma, rukopisi i drugi lični spisi izvršnog dužnika, kao i porodične fotografije;
5) pomagala koja su invalidu ili drugom licu sa telesnim nedostacima neophodna za obavljanje njegovih životnih funkcija;
6) kućni ljubimac.
Postoje propisi van Zakona o izvršenju i obezbeđenju koji govore o toem da se ne može sprovoditi izvršenje na objektima od značaja za odbranu zemlje, oružje i slično.
Javna komunalna preduzeća u Zrenjaninu čine 90 % poverilaca koja moraju da rade po zakonu sa izvršiteljima. Upravo su ih ta ista preduzeća počela angažovati za naplatu dugova potrošača ili korisnika usluga.
Izvršitelj rukovodi postupkom izvršenja čiji je krajnji cilj u većini slučajeva naplata duga, izvršitelj može da sprovodi izvršenje i radi nematerijalne činidbe. Sredstva i predmet izvršenja su u većini slučajeva sprovođenje obustava sa zarade i penzija dužnika, popis procena i prodaja pokretne imovine dužnika i prodaja i procena nepokretnosti dužnika. Izvršitelj takođe može da zabrani dužnikovom dužniku dalja plaćanja, da zapleni potraživanja, odredi sprovođenje izvršenja prenosom sredstava na tekućem ili bankovnom računu, prenese ili proda hartije od vrednosti i slično.
“Troškovi su strogo određeni Pravilnikom o tarifi o nagradama i naknadama za rad izvršitelja. Način obračuna je komplikovan, a većina izvršitelja koristi programe sa integrisanom formulom radi računanja troškova”, kaže za naš portal izvršitelj iz Zrenjanina Dragan Nikolić.
Građani nemaju pozitivno mišljenje o izvršiteljima, a prema sprovedenoj anketi, većina ih smatra nepotrebnim ljudima koji dodatno naplaćuju troškove za svoje usluge. Naravno ima i onih koji smatraju neophodnim u ovakvim vremenima. Kakvo je Vaše mišljenje?
