Godišnjica od banatskog “krvavog januara”, pomen i sećanje na stradale sugrađane

Podeli:

Komemoracijom, služenjem pomena i polaganjem venaca na spomenik na Žitnom trgu u Zrenjaninu danas je obeležena 79. godišnjica od tragičnih događaja iz Drugog svetskog rata, poznatih kao “krvavi januar” ili “krvavi srpski Božić”. 
 
Kao i svake godine na ovaj dan, ovoga puta u manjem broju i uz poštovanje svih mera zaštite od epidemije, ispred spomenika su se okupili predstavnici Grada Zrenjanina, Gradskog odbora Saveza udruženja boraca narodnooslobodilačkog rata – SUBNOR Zrenjanin i potomci stradalih sugrađana. “Da se ne zaboravi i nikad više  ponovi”, generalne su poruke upućene sa skupa na kom su evocirana sećanja na jedan od najsvirepijih zločina u Banatu tokom fašističke okupacije. 
 
 
 
Vence na spomenik su položili predstavnici Grada Zrenjanina, Gradskog odbora Saveza udruženja boraca narodnooslobodilačkog rata – SUBNOR Zrenjanin i potomaka stradalih, a pomen je služio sveštenik Srpske pravoslavne crkve, jerej Miodrag Stanojević. U ime Grada Zrenjanina venac su položili gradonačelnik Simo Salapura, predsednik Skupštine grada Čedomir Janjić i zamenik predsednika Skupštine grada Oliver Mitrović. I ovoga puta komemoraciji je prisustvovao nekadašnji gradonačelnik Ivan Bošnjak, sa bratom Darkom, čiji je rođeni deda Bogoljub Bošnjak jedan od stradalih u ovom zločinu okupatora. 
 
 
 
Na treći dan pravoslavnog Božića i dan Svetog prvomučenika – arhiđakona Stefana, 9. januara 1942. godine, fašisti su u Zrenjaninu – tadašnjem Petrovgradu – Kikindi, Dragutinovu (danas Novo Miloševo) i Banatskom Aranđelovu pogubili 150 rodoljuba. Trideset građana srpske i romske nacionalnosti, zarobljenih u racijama tokom jeseni 1941. godine u nekoliko mesta u Banatu, streljano je u Zrenjaninu, u dvorištu sudskog zatvora, a potom su njihova tela na zaprežnim kolima proneta centralnim gradskim ulicama i obešena na Žitnom trgu, gde su stajala do sutradan. To nisu bili samo komunisti, već i obični građani i slobodarski opredeljeni ljudi, koji nisu želeli da prihvate nemačku okupaciju. Među njima su bili i neki od organizatora antifašističke borbe u srednjem Banatu – dr Lazar Mijatov, skojevka Olga Ubavić i Ivan Vioglavin.
 
 
 
Bio je to prvi Božić u našem gradu pod fašističkom okupacijom i pokušaj okupatora da na svirep način uguši antifašistički pokret, ali je postigao upravo suprotno i još više ohrabrio rodoljube da se okupe u borbi za slobodu. I današnje obeležavanje ove godišnjice bilo je prilika za sećanje na taj period naše istorije i na njegove žrtve, ali i za slanje jasnih antiratnih poruka za budućnost. 
 
Gradonačelnik Simo Salapura rekao je da Grad Zrenjanin obeležava i ovaj, kao i sve druge značajne događaje iz oba svetska rata, koji svedoče o slobodarskoj tradiciji i duhu našeg grada i njegovih stanovnika. 
“Naša je obaveza i dužnost da evociramo uspomene na stradalnike tog vremena, ali i velika odgovornost da se ovakvi zločini više nikada ne ponove”, poručio je gradonačelnik.
 
Spomen-obeležje na Žitnom trgu otkriveno je povodom obeležavanja 45. godišnjice Dana ustanka naroda Srbije u Drugom svetskom ratu, 7. jula 1986. godine. 
 
 

RTV Santos

Autor: Redakcija radio televizije Santos

POVEZANE vesti

Dobrodošli na RTV Santos Instalirajte našu aplikaciju

Instaliraj
×

Pretraga