Srpska pravoslavna crkva slavi Detinjce, praznik koji je uvek treće nedelje pre Božića. Danas roditelji vezuju decu isto kao što će i ona naredne nedelje vezivati majke, očekujući otkup.
To uzajamno „drešenje“ u hrišćanskim kućama stvara prazničnu, svečanu atmosferu poput one koju su, uz darove, doneli istočni mudraci svetoj porodici Bogodeteta u Vitlejemsku pećinu. Sprema se svečani, posni ručak, koji okuplja celu porodicu.
„Kod nas je zabeleženo u tradicionalnoj kulturi da su deca kopča tradicije, da decu treba darivati, a isto tako da ih treba učiti i ponašanju koje je bitno u onom smislu ko je bitan za porodicu“, kaže dr Vesna Marjanović, etnolog.
Kao i krsne slave i ovi praznici su naše jedinstvene svetkovine. Obiluju toplinom porodičnog okruženja, pa je lepota praznovanja u neraskidivoj ljubavi roditelja i dece.
„Praznik Detinjci da deca daruju oca, majku a onda opet naredne nedelje majka je ta koja se odreši, a onda otac pred sam praznik rođenja Isusa Hrista. Tu jeste poenta da se da fokus na bitnost porodice. Na tu mikro zajednicu koja jeste nukleus društva“, kaže Marjanovićeva.
Svečarenje praznika sa mnoštvom običaja, a srpski narod se izdvaja po bogatstvu detalja u njihovom čuvanju, jeste i garancija opstanka tradicije. U srpskoj duhovnoj riznici uloga običaja i njihovog međugeneracijskog prenošenja iskazana je i poslovicom „Bolje da propadne selo, nego običaj“.
Izvor: rts.rs
