Pravoslavni vernici koji Božić slave po julijanskom kalendaru, danas obeležavaju Badnji dan, kada se u hramovima i domovima pale badnjaci i služe povečerja, uoči najradosnijeg hrišćanskog praznika – Božića.
Badnji dan je poslednji dan božićnog posta, a ujedno i porodični praznik i dan koji predstavlja veliku sreću, jer je porodica na Badnje veče okupljena za posnom trpezom.
Badnji dan najavljuje proslavu najradosnijeg praznika rođenja Isusa Hrista.
Badnjak je, po pravilu, mlado cerovo ili hrastovo drvo i predstavlja simbol drveta koje su, kako kaže predanje, pastiri doneli Josifu i Mariji da založe vatru i zagreju pećinu u kojoj je rođen Isus.
Smisao Badnjaka je i u tome što se ukućani oko badnjaka zagrevaju ljubavlju, iskrenošću i slogom, a svetlošću njegovom razgone mrak neznanja i praznoverja, i ozaruju se i obasipaju radošću i miljem, zdravljem i obiljem.
Uz pečenicu i Badnjak, unosi se i slama koja se posipa po celoj kući. Kada se unesu pečenica, Badnjak i slama, ukućani svi zajedno stanu na molitvu, otpevaju tropar “Roždestvo tvoje”, pomole se Bogu, pročitaju molitve koje znaju, čestitaju jedni drugima praznik i sedaju za trpezu.
U Vojvodini se deca okupljaju predveče, pre večere, prazne đačke torbe i idu u korinđanje. Ovaj običaj je veoma sličan koledarskim običajima kod drugih naroda. Mali korinđaši obilaze domove u komšiluku i pevaju (korinđaju) pesmice kojima najavljuju radostan dolazak Božića, i od domaćina očekuju da ih daruje. Domaćini kuće daruju decu jabukama, slatkišima, kolačima, suvim voćem, orasima, novcem.
Postoji verovanje da, ko se tokom godine sa nekim zavadio, na Badnji dan se sa njim treba pomiriti.
Na Badnji dan u pravoslavnim hramovima se služi liturgija, kao i večernja služba sa nalaganjem badnjaka.
Ovaj dan simbolizuje mir, zajedništvo.
