Biciklisti i trotinaši traže izmene Zakona o bezbednosti saobraćaja

Podeli:

Juče je održana 129. Beogradska Kritična masa, biciklistička vožnja koja se jednom mesečno održava širom sveta, sa ciljem skretanja pažnje na bicikl kao ekološki i održiv vid transporta. Biciklisti su zajedno sa trotinetašima vozili oko 10 kilometara, od centra grada do Zemunskog keja.

Ovaj put, tema Kritične mase bile  su najave novog Zakona o bezbednosti saobraćaja,  koji bi između ostalog trebalo da uredi status električnih trotineta. Biciklistička udruženja iz Srbije, okupljena oko mreže Biciklistička unija Srbije, primećuju da se kroz razne strategije i najave koje dolaze iz medija od strane predstavnika MUP, Agencije za bezbednost saobraćaja i Saobraćajnog fakulteta  ponovo potencira obaveza nošenja kagica i reflektujućih prsluka za dvotočkaše, gde se pre svega pominju biciklisti i vozači električnih trotineta.

Predstavnici udruženja iz Beograda, Novog Sada, Bora, Šapca i Vrbasa protive se nametanju ovakvih obaveza, jer su one suprotne svemu onome čemu se u ovom trentuku stremi u saobraćajno naprednim zemljama.

Naime, udruženja se ne suprostavljaju ličnom izboru biciklista i trotinetaša da koriste kacige, ali poučeni iskustvima iz sveta upozoravaju da nametanje obaveze nošenja kacige može potpuno odvratiti ljude od vožnje bicikla, što se desilo u Australiji, koja se na žalost ne može pohvaliti kao zemlja koja je prijateljski nastrojena ka biciklistima. Nakon uvođenja ove obaveze broj putovanja biciklom se u Australiji smanjio za 50%.

foto: UG Ulice za bicikliste, Jadranka Ilić

Rezultat su manje fizički aktivni građani koji kao alternativu biraju automobil i na taj nači opterećuju zdravstveni sistem, jer su zbog fizičke neaktivnosti podložniji kardiovaskularnim bolestima.

Nasuprot Australiji, kao dobar primer udruženja pominju Austriju, Mađarsku, Sloveniju, Češku, Dansku, Holandiju, Francusku i Nemačku i ostale zemlje EU u kojima obaveza nošenja kaciga i reflektujuće opreme ne postoji, ali je zato bezbednost biciklista na visokom nivou.

Iskustvo ovih zemalja potvrđuje jedno pravilo: što je više biciklista i biciklističkih staza, i što je bolja bezbednosna saobraćajna politika, a vozači uviđavniji, svi učesnici saobraćaja pa i biciklisti i trotinetaši će biti bezbedniji, što potvrđuju i statistike.

Kao alternativu obaveznim kacigama, udruženja predlažu: 

  1. Izgradnju više odvojenih staza za biciklste i trotinetaše u svim gradovima Srbije
  2. Uvođenje koncepta biciklističkih ulica u kojima bi biciklisti i trotinetaši imali prednost
  3. Širenje zona 30 i zona usporenog saobraćaja
  4. Češće kontrole brzine u gradovima i uvođenje kamera za kontrolu brzine
  5. Tehničke mere usporavanja saobraćaja
  6. Dozvoljavanje da se u pojedinim jednosmernim ulicama bicikli i trotineti kreću dvosmerno, 
  7. Regulisanje kretanja bicikala i trotineta žutim trakama, ukoliko ne postoji biciklistička staza kao alternativa
  8. Definisanje obaveznog bezbednog rastojanja za preticanje biciklista i trotinetaša od strane motornih vozila

Samo uz pomoć ovih mera, definisanih zakonom i pravilnicima može se suštinski poboljšati bezbednost biciklista i vozača električnih trotineta. Biciklisti su spremni da  u saradnji sa Saobraćajnim fakultetom, Agencijom za bezbednost saobraćaja i MUP-om razgovaraju o predloženim merama, kao i da se uključe u radnu grupu za izradu novog Zakona o bezbednosti saobraćaja

Vožnja se sprovodi u sklopu projekta  „Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT“. U pitanju je projekat Vlade Švajcarske čiji je cilj aktivno građansko društvo u kome građani više učestvuju u procesu donošenja odluka, naročito na lokalnom nivou. ACT sprovode dve nevladine organizacije: Helvetas Swiss Intercooperation i Građanske inicijative.

RTV Santos

Autor: Redakcija radio televizije Santos

POVEZANE vesti

Dobrodošli na RTV Santos Instalirajte našu aplikaciju

Instaliraj
×

Pretraga